Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

ИМЕ ВАЉЕВА

Objavljen od Valjevo - nastanak i razvoj grada
Valjevo - nastanak i razvoj grada
Из књиге др Владимира Кривошејева ВАЉЕВО – НАСТАНАК И РАЗВОЈ ГРАДАКњигу, за
Korisnik je trenutno offline
na nedelja, 04 mart 2012
in STARO VALJEVO 2 Komentara

У дубровачким документима име Ваљева срећемо написано као: VALEVO, VALIEVO, VAGLEVO, VAGLIEVO...  Наравно, није реч ни о каквој забуни. Увек је у питању исто име, а разлике су условљене разнородним приступима различитих латинских писара при писању гласа "Љ" у имена овога трга. Али, управо то име поставља испред нас нове недоумице. Када је и како оно настало? Ово питање, на жалост, без обзира колико важно и занимљиво било, за сада мора остати без коначног одговора, будући да не постоји ни један материјални доказ који би могао да укаже, како на порекло имена, тако и на време када се оно први пут јавља. Ипак, могу се извести извесне претпоставке.
Име Ваљево је могло настати  у оно време када се родио и сам трг (14. век?), али мора се дозволити и могућност да је трг у настајању могао преузети и већ постојеће име од неког топонима из ближе, или даље своје околине. Најреалније је претпоставити да је реч о помињаном хипотетичком селу које се развило у град, али није немогуће да се име пренесе и са неког другог оближњег топонима. Тако је име Ваљево могло постојати и раније, можда и вековима, а да због минорног значаја субјекта који је обележавало, не буде забележено у историјским изворима све док не буде пренето на све значајнији трг у експанзији, мада се не сме одбацити ни могућност да је тај трг, као нови елемент у привредном и друштвеном животу Србије могао понети и сасвим ново име. У недостатку доказа, који би безрезервно указали на задовољавајући одговор све ове могућности и даље остају отворене.
Као што се не може дати чврст, научно верификован одговор на питање о старости имена Ваљево, немогуће је такав одговор дати ни на питање о пореклу тог имена. Истина, постоје различите хипотезе, али ни једна од њих се не заснива на непобитним материјалним чињеницама које би имале снагу научног доказа, већ углавном на легендама, или филолошким анализама, како стручно изведеним, али без директнијих потврда у изворима, тако и оним крајње лаичким, базираним на претпоставкама без икаквих научних темеља.

3.2.1. Легенде
По једној легенди Ваљево је своје име добило непосредно после Косовског боја када се збег српских избеглица, бежећи испред најезде Турака сваљао у ваљевску котлину. Тако су уморни људи место на коме су се зауставили и населили после дуге бежаније, сваљавши се изнемогли до њега, са околних планина и брда, назвали Ваљево. Постоји и друга верзија ове легенде, по којој се збег са Косова прво населио негде на околним планинама, да би се тек касније сваљао у, за живот захвалнију, долину.  По другој легенди овај град своје име дугује бројним ваљарицама које су у прошлости, наводно, биле начичкане дуж обала Колубаре и у којима се даноноћно ваљало сукно.  И ово народно предање има и другу, сложенију, варијанту у којој се ваљарицама додају и волови који су на својим леђима, или вукући кола, до ваљарица довлачили вуну за ваљање, а одвлачили готово сукно. Комбинацијом речи ваљарица и во настало је име Ваљево. Легенду о пореклу имена од привредног објекта, ваљарице, покушао је да аргументује Бранко Перуничић наводећи да се у појединим крајевима Србије оне називају ваљавке, па и ваљевке, по чему би место где је сконцентрисано више ваљевки било названо Ваљево.  Потребно је напоменути да постоји и још једна легенда, новијег датума, а анегдотског карактера по којој је Ваљево добило име по ваљаној земљи у својој околини и ваљаним људима који је обрађују.

3.2.2. Филолошке претпоставке
Као и легенде и претпоставке о пореклу имена овог насеља засноване на филолошким анализама су такође бројне. По једној, Ваљево своје име дугује долини окруженој брдима у којој је смештено, јер латинска реч "Vallis", из које би могло да се изведе Ваљево, означава долину.  По другој претпоставци, коју је пре век и по изнео француски путописац Ами Буе, Ваљеву је име дала река која кроз њега протиче и која је у ранијим временима често плавила котлину и бујицама, после временских непогода, уништавала све у непосредној близини.  Ваљево је названо по речи “Valj”, односно “Val”, како су, по Буеу, стари Илири називали набујалу реку.  У исто време када и Буе, своју претпоставку је изнео и археолог Матија Катанчић. Он је индиректно наговестио да би се једна стара, рановизантијска тврђава са краја шестога века, позната као место сукоба Византинаца и Авара, а у различитим историјским изворима забележена под различитим именима од којих је једно, Балба, могла поистоветити са Ваљевом.  Ову претпоставку је недавно допунио и Марко Вишић тврдњом  да назив Балба води порекло од старе пелашке речи која означава бању, док је Божин Јаневски покушао, истина веома неуверљиво и наивно, да објасни зашто би се та рановизантијска тврђава морала налазити баш у ваљевском крају,  а не у Босни, како модерна историјска наука далеко аргументованије претпоставља.
Поред наведених претпоставки не смеју се занемарити ни оне по којима се име Ваљево изводи од присвојног придева личних имена, означавајући тако, фактички или формално, и власништво над одређеним поседом, као честу праксу у формирању назива за неке топониме. Такву једну идеју је први изнео Стојан Новаковић, да би га знатно касније подржао и Богумил Храбак, претпоставивши да би Ваљево могло да се изведе од крњег генитива  личног имена Хвал, веома честог међу словенским светом у Босни, са којом је ваљевски трг, захваљујући близини и добрим путевима, одржавао чврсте пословне везе. Тако би од  Хвала, као ознака власништва на посед настало Хвалево, а одатле и Ваљево.  У овој, веома занимљивој хипотези,  уочен је недостатак у раном нестанку слова "Х" (већ у 14. веку) и нетипичном преласку "Л" у "Љ". Зато је филолог Александар Лома, везујући настанак имена Ваљева за друго лично име могућег "власника" понудио нову хипотезу која, бар за сада, делује уверљиво.

3.2.3. Ваљ
Тако, као што би се, на пример, Петров посед означио као Петрово, а Јованов као Јованово, или, као што се Рађево (Село; код Ваљева) изводи од личне именице Рађ, попут области Рађевина, тако би и Ваљев посед био директно означен као Ваљево. По Александру Ломи име представља уобичајену словенску варијанту латинског имена "Valko", односно "Valli", "Valius" па и "Valentinus", која гласи Ваљ.  Филолошки гледано ова хипотеза је коректно изведена, али јој за сада недостаје научно потврђено постојање Ваља (као трговца или великаша?) ма где у ваљевском крају. Међутим, у ситуацији какву данас имамо, услед недостатка историјских извора који би расветлили многе чињенице из времена пре најстаријег до сада познатог помена Ваљева, скривене иза велова прошлости, тражење личности са овим именом би могло да личи на тражење игле на месту са кога су вековни ветрови раздували стогове сена. Ипак, извесну потврду тој хипотези би могла да представља и легенда о Ваљу, кафеџији, који је на раскрсници путева саградио крчму око које је настало насеље.  Додатну реалност овој претпоставци даје и постојање већег броја топонима са именом Ваљево широм словенске Европе. 
Низу хипотетичких чињеница које указују на могуће извођење имена трга од личне именице Ваљ могла би се додати и још једна. Истражујући историјску грађу у Дубровачком архиву, Марија Исаиловић је наилазила на имена различитих пословних људи за које се на основу одредница додатих уз лично име са сигурношћу може закључити да су били везани за Ваљево. У старим документима се срећу: "Радоња Брајановић из Ваљева" (Radogna Braianouich de Vagleuo), "Миладин из Ваљева" (Miladinus de Valeuo), као и "Вукосав из Ваљева" (Vuchossaus de Valeuo). Тај Вукосав се у различитим документима среће и под одредницом "Ваљевац" (Vagleuac). Поред њега, као Ваљевци су означавани и неки други пословни људи. Овакве додатке личним именима (de Valeuo, de Vagleuo, Valeuac) Марија Исаиловић са правом тумачи не као презимена већ као помоћне одреднице за место пословања или порекла речених трговаца и занатлија. Међутим, међу бројним личностима означеним на овај начин налази се и извесни Радован (Radouan) чије име се у више наврата среће у архивској грађи насталој између 1430. и 1446. године. И за њега је записано да је "из Ваљева", односно "Ваљевац", али за разлику од осталих савремених колега у већини аката уз његово име пише и Ваљевић (Vaglieuich). Иста одредница се налази и уз име Радовановог савременика (можда и рођака?) Радивоја (Radiuoi).  Овај усамљен облик додатка личном имену М. Исаиловић тумачи као породично име (презиме) настало на основу имена места порекла речених трговаца. Будући да су они поуздано били из Ваљева (de Vagleuo) могућност таквог формирања презимена је заиста реална, али, не сме се искључити ни друга могућност. Будући да се презимена често формирају на основу личног имена директног претка могло би се претпоставити да су Радован и Радивој били потомци извесног Ваља.
-----------------------------------------------

М. Исаиловић, “Где је и кад настало Ваљево”, 33.
Група аутора, Ваљево град устаника, Београд 1967, 11.
Исто.
Бранко Перуничић, Град Ваљево и његово управно подручје 1815-1915, Ваљево 1972, 7-8.
Ваљево град устаника, 11.
Исто; Радован Драшковић, Ваљево кроз векове, Ваљево 1971, 7.
А. Буе, (приредио Љ. Андрић), “Са Колубаре на Дрину”, Колубара-велики народни календар за просту 1997, Ваљево, 1997.
М. Катанчић, “Спомен Сингидуна или Београда од половине 6. до половине 11. столећа”, Гласник друштва српске словесности књ. 5, Београд 1853.
Б. Јаневски, Од античке Балбе до Валве, Ваљево 1996, 28-29 и др.
О тим, научно заснованим хипотезама видети: Александар Лома, “Прилог трагању за античким коренима Ваљева”, Гласник историјског архива бр. 31, Ваљево 1997.
Б. Храбак, “Ваљево у доба турске власти”, 5.
А. Лома, “О постанку Ваљева и његовог имена”, Колубара - Велики народни календар за преступну 1992, Ваљево 1991; видети и А. Лома, “Седам Ваљева”, Ваљевац - велики народни календар за просту 1993, Ваљево 1992.
А. Лома, “О постанку Ваљева и његовог имена”, 60.
А. Лома, “Седам Ваљева”.
М. Исаиловић, Ваљево и околне области у средњем веку,146, 176-177, 218-221, 227, 271-275 .

Ključne reči: Nema ključnih reči

Valjevo - nastanak i razvoj grada

Из књиге др Владимира Кривошејева

ВАЉЕВО – НАСТАНАК И РАЗВОЈ ГРАДА



Књигу, за сада, можете набавити у сувенирници Народног музеја Ваљево,

или поруџбином од аутора преко мејла istorijavaljeva@gmail.com

ДЕЛОВИ КОЈИ ЋЕ БИТИ ОБЈАВЉЕНИ

- ИМЕ ВАЉЕВА

- ПРВИ ПОПИСИ СТАНОВНИСТВА

- УТВРЂЕЊЕ СА ОТИНГЕРОВЕ КАРТЕ

- ЕПИСКОПСКИ ДВОР

- СТАНОВНИШТВО АУСТРИЈСКОГ ВАЉЕВА

- ЖИВОТ У СЕДАМ МАХАЛА

- НА КРАЈУ 18. ВЕКА

- ЏАМИЈЕ

- КУЛА НЕНАДОВИЋА

- У ТЕШЊАРУ

- АМИ БУЕ У ВАЉЕВУ

- НАРЕДБЕ КНЕЗА МИЛОША

- СТАНОВНИЦИ НОВЕ ВАРОШИ

- ПРВО ИМЕНОВАЊЕ УЛИЦА

Komentari  

 
+5 #1 bosko 04-03-2012 08:09
Нисам сигуран да ли сам прочитао или сам од неког чуо да је у времену настанка имена о ком пишеш Хвалево у Србији било доста најамника поготово из Француске. Французи Х не изговарају тако да се реч "Хомбре" шпанска која значи човек изговара само омбре. Па ми се чини да оно ХВАЛЕВО, касније ВАЛЕВО има логике. Могуће је да се у том периоду изгубило Х. То је случај и са оно наше српско БРЕ Које по некима значи "човече".
Citiraj
 
 
0 #2 Lingvist 04-03-2012 10:28
Valjevo, sa V, bez H, se pominje u 14. veku.
A u Srbiji se H u izgovoru gubi znatno kasnije (od 16. veka). Tada hleb postaje leb, hajduk postaje ajduk, harambasa - arambasa i sl. (da bi se ponovo vratilo i 19. veku)
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
UROŠ TOŠKOVIĆ - CRTEŽI, SLIKE I OBJEKAT
Internacionalni umetnički studio „Radovan Trnavac Mića“ poziva vas u četvrtak, 25. oktobra, u 19 čas...
Detaljnije o programu
DRŽAVNI POSAO U CENTRU ZA KULTURU VALJEVO 14. novembar u 20.00 h
  Prodaja karata počinje 07. novembra na blagajni Centra za kulturuCena: 1000 dinara ...
Detaljnije o programu
HUMANITARNI KONCERT „ACCORDION FANTASY“ HUMANITARNI KONCERT „ACCORDION FANTASY“
Koncert će biti održan 15.11.2018. u Centru za kulturu Valjevo, sa početkom u 20 h.Sa zadovol...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 15-21. novembra 2018.
BRZI BRZIĆSinhronizovano 15. i 16. novembar u 17.30h17. i 18. novembar...
Detaljnije o programu
FILM JUŽNI VETAR U VELIKOJ SALI CENTRA ZA KULTURU VALJEVO
29. novembar u 16.00h, 18.30h i 21.30h 30. novembar u 16.00h, 18.30h i 21.30hProdaja karata na ...
Detaljnije o programu
IZLOŽBA U TEHNIČKOJ ŠKOLI “GUSTAV KLIMT – PRETEČA MODERNE”
Nakon uspešne izložbe "Klimt u našim očima", koja je bila u našoj školi od 02-12.10.2018. godine,...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?


Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja