Nedavno, što će reći jako, sam bio u Koceljevi, baš svojim poslom. Razlog, tamo je, u toj maloj opštini izmešu Valjeva i Šapca, na lokalnim izborima, ubedljivo pobedio dosadašnji predsednik opštine Veroljub Matić sa svojom Grupom građana. Osvojio 58 posto glasova, apsolutnu većinu. Na izbore je, kaže, išao kao da su većinski, iz svake mikro sredine je predložio dobrog čoveka. U kampanji nije nikoga kudio, samo je govorio narodu, Pogledajte šta vam se nudi, i ko nudi, i Glasajte za sebe. I narod glasao za Veroljuba, kome je, vele, reč jača od svakog ugovora. Na tim lokalnim izborima, na kojima je Veroljubova lista odnela ubedljivu pobedu, liste najvećih partija u Srbiji nisu prešle cenzus. Srpska napredna stranka, ili taj Toma Vučić Nikolić, je uzela 4,2 posto glasova, a Demokratska stranka, zajedno sa LDP, taj SPO, stigla je do 4,3 posto.

Karikatura Milenka Mihajlovića

Šta bi bila poenta slučaja Koceljeva, da kad narod ima izbor, kad glasa za sebe, ni Nikolić, ni Tadić, ne mogu ni da prismrde. Ali, velike partije imaju Izborni zakon po svojoj meri, proporcionalni, glasa se za partije, i niko njima ne može da prismrdi. Što će reći, da ima izbor, narod sigurno ne bi glasao, ni za Ovakvu vlast, ni za Ovakvu opoziciju. Ali narod nema izbora, mora da se opredeli između onoga što mu se nudi. I narod je izabrao, zahvaljujući tome što nije imao izbor, pa je pola biračkog tela otišlo u apstinenciju i Bele listiće, Nikolić je postao Predsednik, i to kakav, kako reče Zagorka Golubović, takav da je Njegovim izborom Srbija doživela najdublji pad. Taj pad će, sva je prilika, da overi Tadić kao premijer.

Ali da vidimo šta je nama jošte ova borba dala. U noći izbornog poraza Tadić je čestitao Pobedniku, rek’o da ne dolazi u obzir da učestvuje u kohabitaciji, bude premijer, te da se vidimo u nekom drugom filmu. Ni po jada, dogodilo se veliko međutim. Vrh Demokratske stranke je promptno zatražio da Tadić bude premijer, SPS je viknuo da je Tadić najprihvatljivije rešenje, onaj SPS Ružić objavio da su Oni jedina ozbiljna nada u promene na bolje, Palma i Krkobabići bili jednoglasni, svi povikali da Srbija nema vremena za gubljenje, i Stručna javnost rekla da je Tadić najbolje rešenje... Kad se malo odljutio što ga intelektualna i druga javnost nije razumela, presaldumio se i Tadić, prihvatio da bude to što mu se nudi, dakle premijer, ali, veli on, da se prvo razgovara o programu, a onda o personalnim, tim ministarskim rešenjima. I rek’o da ima plan, dva najvažnija zadatka, borbu protiv nezaposlenosti i rat protiv korupcije i kriminala. Dačiću nije trebalo dva puta reći, i on za iste ciljeve, i njemu su principi važniji od fotelja. Tako ćemo,sva je prilika, imati istu Vladu, samo što će Dinkića zameni Čeda. A šta će od svega bude, od tog Plana, bude jedno veliko Ništa, ispašće da će od svih izbornih i strateških obećanja svoje – ono Stop stranačkom zapošljavanju – ispuni samo Dinkić, i to ako ga ne uzmu u Vladu. Koji će se tu principi zagovarati vidi se i po tome što Krkobabići ultimativno vele da ne mogu biti u vladi bez personalne odgovornosti, što še reći ministarskih i ostalih tantijema.

Zašto ćemo sa starom, novom Vladom, dobiti Ništa. U DS su povikali da ne dolazi u obzir odlazak u opoziciju, što bi po mnogima za Srbiju bila jedina šansa, jer bi to, jelte, značilo Nazadovanje zemlje. Nisu Oni, ti oko Tadića, zabrinuti za Zemlju, sve je to braćo i gospođe zabrinuto za sebe. Predlaganje Tadića za premijera od demokrata je, kako napisa Mile Isakov, zavera protiv Tadića, ucena onih kojima je gubitkom izbora ugrozio karijere. Uceni su se pridružile i partije koje bi preko njega u vlast, pre svih SPS i LDP. Sa Tadićem, kao premijerom, sve će, bar za njih, biti kao prije. A Njih, kojima su karijere i poslovi ugroženi padom Tadića, ima sve do mesne zajednice. Da se ne lažemo, zahvaljujući takvom ustrojstvu, stranačkoj podršci onih koji po unutrašnjosti tuku Šest mandata na čelu opštinskih odbora DS, onih kojima je tako reći jedini pos’o bio da piramidalno uzbrdo daju podršku Tadiću, koji su zloupotrebili demokratiju i podredili je sebi, Tadić jeste izgubio izbore, ali je isto tako bio, i ostao, ostao Neprikosnoveni lider. Tako da će se Tadić, glede promena u DS, koje će se dogoditi malo morgen, teško odreći takvih kadrova i takvog poverenja. I da li neko veruje da će Tadić, sa takvom Grbom, sa Grbama koje imaju Dačić i ostali krkobabići koji će ući u Vladu, sprovesti ono što je prvo na redu – zamrzavanje plata i otpuštanje svojih dilbera u javnom sektoru.

Karikatura Milenka Mihajlovića

Načisto zaboravi’ na u Tadića kohabitacionog partnera Nikolić Tomu. Taj se, kao što se vidi, načisto prepodobio. Resetovan čovek po svaku sivu ćeliju, veli da je ceo život bio demokrata, i tako sve u tom pravcu veli. Mali problemi nastanu kad proradi „genetsko“ u njemu, pa izjavi da je Vukovar srpski grad, ali sve se to da ispeglati, jerbo Toma, kao predsednik, neće praviti nikakve smetnje formiranju nove Vlade. Neće Toma, kao predsednik, praviti probleme ni Zapadu, po njihova uputstva Koštunica je i za njega post’o nepoželjan, jer je ’vako resetovan idealan partner, uvek mu se mogu zavrnuti uši zbog „demokratske“ Karlovac Ogulin Virovitica prošlosti.

A i što bi Toma bilo kome pravio probleme, ka’no da je Srbija Palmina Jagodina, sad su svi na vlasti. Samo što će većina, građani kad su u pitanju, umesto žirafe dobiti Onu stvar. Na sceni je, što reče Čanak, opšti svingeraj i potkusurivanje. Koja je tek to „krađa“ glasova. Evo primera svežeg, U Kraljevu su obelodanili da su DS, SPS, URS... formirali većinu. Samo što su to javno rekli, javno i porekli, iz Beograda sitnim pismom javili da u Kraljevu, kao i u Čačku, Kruševcu, Leskovcu... Srpska napredna stranka, taj Toma Vučić Nikolić, mora da dominira u vlasti. To je jedan od uslova da predsednik Toma bude tako kooperativan, da se ne meša u izbor Vlade.
Sve bi ovo bilo zanimljivo da se nekom drugom događa, nažalost građani će i dalje biti pokusni partokratski kunići, kao što reče Anja Suša, baš u „Blicu“, Srbija je tužna i depresivna zemlja, a život prolazi!

Dragan Todorović, Blic blog