Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

PERAČI ULICA

Objavljen od ObradVucen
ObradVucen
ObradVucen još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na četvrtak, 11 avgust 2016
in RAZNO 0 Komentara

Brišemo mokre ruke uporno, ali šta to vredi kad su nam odela vlažna. Na desnoj strani mojih leđa, osećam kao da danima nosim nekakvu lokvu, mokro mi uvek.

Evo ti ova jevtinija, bolje će prijati nego taj tvoj švercavani Ronhil, govorim mu onako uzgred dok pokušavam izvaditi cigaretu, nastojeći da ih sve ne pokvasim. Glasno brojim u bradu nekakvu psovku, ko im samo dade ovakva imena, kad su sve iste, jedino po pakovanju mogu se razlikovati.

Vlažna mu ruka pa je Gula i ne liznu onako, stavlja je u usta do pola, učini mi se koliko mu je još viri, poješće je. Pridržavam moju Moravu, a ona dimi poput kakvog dimnjaka, ama kao pravi auspuh od ove naše cisterne Fapa. Upravo, čestito i ne povukoh, poče se voda već prelevati gore na onom otvoru. Kad pre i duša nam je mokra, od te vodurine? Vozač bez reči privrnu ventil na hidrantu. Hteo ili ne, počeh se i ja penjati da pričvrstim poklopac. Gula je već počeo spremati crevo za dovod. Ko da se prejelo, na sve strane curila je vod iz njega. On to spretno radi i ako mu prsti smežgurani i čudno iskrivljeni od silne vlage, valjda jedva se pomeraju. Sedim gore dok privrćem onu ručku i nastojim da makar pošteno ohladim vlažnu stražnjicu. Osećam kako mi se gaće zalepile za debelo meso.

Majstore, možemo li makar da dopušimo ovo što je preostalo od ovog smradeža, da ti u kabini ne dimimo govorim, prateći ga kako otresa svoje rukavice za rad da mu spadnu. Idući onako spremi ih vešto ispod sedišta negde, pazeći da ruke ne isprlja. Još ih i obrisa čistom krpom i tek tad pogleda gore prema meni. Njegove su uprvo ličile na nekakve medicionarske ruke, više nego vozačke, čuvao ih je brižljivo. Vrti glavom kao da se ljuti, a znam sigurno da je pravi razlog duvan, ni govora o nekakvoj ljutnji jer je bio okoreli nepušač. Još jednom kontroliše je li sve na svom mestu, a ja ni da se pomerim, naprosto zalepilo mi se sve kao muvi kakvoj kad neoprezno sleti na onu traku za lov insekata.

Gula, gledam skristio noge, sedi na bankini, očito nisko mu pa ih skristio, prebacio jednu preko druge. Završio svoj deo posla pa čeka. Hladno železo pa prija mojim žuljevitim dlanovima, kao kakva obloga osećam, dok se leno spuštam niz one merdevine od cisterne. Sunce u zenitu kao da je stalo, poput užarene ploče peče, a mi po četvrti put spremamo se da operemeo ne znam koju ulicu? Kakva su im imena samo, ni jednoj da daju ime kakvog perača ulica, kontam u glavi, kao da se zbog toga nekom žalim.

Majstore, koja je sada na redu, pitam opet tek onako, dok on upisuje nešto u onaj svoj nalog, mada je meni sve jedno koja je. Isto mi ova ili ona, jer svaka je puna smeća i prašine, bacaju ga na sve strane. On ćuti i zaklanja se u hlad, krijući i sebe i papir. Moj Miladin-Gula, kako smo ga zvali po onom junaku, iz one televizijske serije, pravi dobričina, upravo poput onog iz one njihove priče. Gledam ga odozgo dok silazim, kao da broji žuljeve, opipava ih, čas na jednoj čas na drugoj ruci. Ama ljudina prava velim, glava bez jezika. Kad peremo, on bi najčeše zauzimao onu levokrilnu poziciju u paru, kad onako krenemo.Tamo na onoj strani gde je i šire i gde treba i ono moje nataloženo smeće pogurati prema kakvom slivnuku ili nekakvom mestu da ga poslije pokupe oni sa lopatama. Stigne on i vozaču dati znak da zastane, dok ne operemo pošteno. Inače, na toj strani puno je i opasnije. Prolaze vozila pa kad poneki zvrkan naiđe onako kroz onu našu vodu, pošteno pršti na sve strane. Redovno bi ja uzvratio kakvom psovkom. Gula neće. Otrese se i samo ide dalje.

Sećam se jednom odnekud naiđe nekakva zaprega. Pijačni dan, čovek poterao nešto. Konji ko vileni, uplašili se buke motora, amove da pokidaju, otimaju se i brane. Prtrča Gula, privati jednog za oglav, jedva da ga dovati koliko se izvija jadna životinja. Naš vozač je morao sve pogasiti. Zastali mi a Gula se propinje da ponogne čoveku. I ono svoje crevo, šmrk odložio pa se smotalo, ko kakva budi Bog s nama zmijurina i dalje plaši konje. Pošteno se namučio da prođu. Dugo je posle toga Gula hramao, nagazio mu konj nogu. Bilo mu i crno, krv se podlila pa Boga mi nateklo. Teško bi obuvao i navlačio onu gumenu čizmetinu i mrštio bi se uvek zbog bola. Posle gegao bi se onako idući, pomalo i smešno kad krene nekuda. Kad je radio, trpio bi i izgledalo je to kao da se nekom ruga, upravo poput onog sa televizije. Teško je mogao i stizati cistenu, mučio bi se. Vozač je morao često pogledati ide li. Predlagali smo mu da uzme koji dan bolovanja jer to je bila brate, očito povreda na radnom mestu. Odmahivao bi na to glavom govoreći, kako da idem na bolovanje, kad će od one crkavice odalamiti više nego što bi trebalo primiti? Ali čoveče, povreda na radnom mestu, pokušavali smo ga ubebiti nekako. Kakvo crno radno mesto, reći će oni, što si dirao tuđe kljuse, znaš ti njih? Staviću brate i večeras dok dođem kući komadić kakve slanine, proći će pa ode dalje braneći se od nas, opet gegajući.

I ne završih prisećanje, a ja skoro da promašim jednu onu šipku, umalo da se stropoštam dole, zadržah se u zadnji čas. Opsovah nešto masno i snažno onaj pokretni deo merdevina preklopih na više. Škljocnu ona kuka resko, što je bio znak da je ulovila. Još jednom udarih ljutito šakom onako da me pošteno zaboli dlan. Uporno pokušavam pljunuti onaj ostatak od cigarete a on se zalepio za donju usnu, landara pa gledam da ne uleti u usta, mogu ga i progutati.

Gula sedi još uvek onako pipajući svojim dlanovima, gledam kako traži one suve delove odeće pa ih pritišće, da mu se upije vlaga. Vidljiva ogrebotina crveni mu se onako od palca pa sve do srednjeg prsta, odozgo, sveže, izgleda zakačilo ga nešto sad iznenada. Kad onaj opušak nikako da odpadne, zgrabih ga celom šakom i snažno počeh mrviti među prstima pa onako pirnuh da je na sve strane leteo nekakava muka od duvana, ni sam ne znam šta li pa stavljaju još osim tog duvana u to govno od od cigarete, razleti se na sve strane sitna pljeva.

Oćemo li Gula, drugarčino moja pitam ga pa mu naslonih na rame onu drugu ruku. Ovu sam još uvek čistio od onog smeća od cigarete. Pogleda me blago kao da će reći. e sećaš li se kako nam je bolje i lakše bilo gurajući ona kolica i metlom, a oni da bi nas nagradili, op pa na ovu cisternu čim je došla. Sad nam pa fali ona metla. A mogao si brate zastati ponekad, popričati sa nekim, sad od ove vode proklijaćemo ili struliti. Da, da do ispred vrata si čistio i one bi otirače znao otresti ako zatreba, uzvratih mu više da mu kažem da niko nam nije kriv što smo bili vredni pa napredovali u službi. Jest da su nam, on će opet, usta i nos bili uvek puni prašine, danima bi pljuvali crno ali lakše je izgledalo i bilo bolje nego ovo sad.

Da ti kažem i ovo, nedavno sam negde čuo, da veliko strujanje vode štetno utiče na zdravlje, rekoh više u prilog one njegove tvrdnje, da nam je teže sad, nego što sam bio u stanju da to stručno obrazložim. Zbog čega znam sigurno, čitao sam kako su čitavo jedno raskršće morali preurediti, tamo u nekoj državi da bi to ublažili jer nekakvo strujanje vode štetno delovalo na vozače koji bi preko njega prelazili, utičući na sve češće udese. Zamisli samo koliko nam u jednom danu prođe ove vodurine ptreko ramena kraj glave i to kakvom brzinom i snagom, pojašnjavam mu uporno moju maločas izrečenu stručnu ekspertizu. On me gleda poput onog dabra, meko i bezzazleno kao da se pravda za sve što smo do sad propustili. Ali kraju sve to, ako ništa dodadoh, nemoramo se makar kupati posle rada, dovoljno je samo kakvom krpetinom dobro se istrljati i pokušati i odelo posušiti do narednog dana.

Smejemo se sad obojica, dok mu pružam onu ruku koju sam sa velikim naporom tek sad očistio od ostatka cigarete, kako bi mu pomogao da se podigne. Povuci potegni i nekako se napokon uspravi, popravljajući one delove odela, koji su se lepili. Priznajem velim ti, opet će Gula, lakšeje je brate bilo tamo ispred onog Granda ili Opštine, onom našom metlom, gde i nije bilo, ruku na srce toliko prljavo. Sad ove mlaznice sa vodom, ima u njoj i dvdeset kila pa po čitav dan nosaj. Da ti kažem i ovo, uzvraćam sad i ja, neka vode. Znaš one godine ranije kad je nije bilo, teško se moglo i umiti, ovaj novi vodovod spasi nas ako ništa drugo ima je

dovoljno. I da ti kažem i ovo, prošle godine kad gasišmo onu šumetinu još teže je bilo, sećaš se da nas umalo opkoli vatra, one noći uz pomoć vetra, sa svih strana je planulo..

Ućutašmo obojica što je bio dobar znak da se u razmišljanju slažemo, mada nam sigurno nije lako, kad nas drmuslaju i cimaju ova podugačka creva sa kojim se borimo, kao da se rvemo, po čitav dan žaleći očito za metlom i lopatom.

Motor snažno zaurla pa nekoliko vrapčića hitro prhnu na obližnje drvo, posle brčkanja u zaostaloj vodi, uplašiše se buke. Dajem mu prvao prvenstva pri ulasku u kabinu, a on kao da se stidi, zgleda se gde bi da sedne, kako ne bi nešto isprljao. Nema gde nego na sedište od mrko crvenog skaja za koje nema sumnje, opet će mo se pošteno zalepiti. Pazi on da ne smeta vozaču, i da slučajno ne isprlja onu njegovu šarenu prostirku koja je izvirivala ispod njegovog besprekorno čistog plavog kombinezona, čak i uredno ispeglanog. Naša odela bila su pogužvana kao da su ih nekakve kravetine makar jednu čitavu noć uporno žvakale, imale su svega po nešto na sebi, a najviše onih vlažnih okruglih mrlja, koje se nisu stigle od prošlog pranja ulica osušiti.

Vozač vidno raspoložen potapša Gulu po kolenu, pošto pomeri ručicu menjača napred. Oćemo li šefe, kako bi se često šalili na njegov račun. Zapravo, Gula je bio zadužen nekad sa onin kolicima na tri točka, a ja sam mu samo pomagao u čišćenju. Tako hteli to ili ne, on mi je bio pravi pravcati šef. Zbog toga ona pitalica, oćemo li šefe, pre nego odlučišmo krenuti. Gula se i dalje držao ko kakva snaša, gledao je napred kroz prozračno čisto staklo i onako ovlaž se smeuljio. I ako smo bili u nekakvom hladu, u kabini je bilo nekoliko puta toplije. Iz nas je na sve strane izbijala para, još uvek smo se sušili. I jedino i drugo staklo na vratim, spustili smo do kraja, da makar malo imamo više svežeg vazduha. Sećam se prošle godine kad smo pomagali vatrogascima u gašenju onog šumskog požara, morali smo sve zatvoriti, čak i vlažne krpe stavljali smo preko usta kako bi se odbranili od dima. I tad je Miladin naš Gula bio u centru pažnje, dve noći i jedan dan je ostao na opožarenom mestu. Dok smo nas dvojica išli da napunimo cisternu, on je lopatom i granama branio da vatra ne pređe magistralni put. Zaradio je i nekoliko opekotina ali se nije nikako dao odvratiti da malo predahne, hteo je pomoći.

Ruke još uvek drži između kolena, kao da krije one žuljeve i ogrebetinu preko čitave nadlanice. Vozač je pokušavo po ko zna koji put, da ga isprovocira da nam pojasni kad je došao u preduzeće da traži posao. Svi su se smejali, kako je on to demonstrirao. A onda kadrovik zaključi, pa ljudi moji, ovaj je pravi stručnjak za metlu i lopatu. Odmah mu dadoše i kolica. Ja sam tek kasnije došao ali smo ostali evo još uvek zajedno.

Kad vozač ručicom žmigaca dade znak kuda će mo, ne malo se iznenadišmo. Još nikad ja mislim da nisamo išli tamo u taj Tešnjar, da operemo onu staru kaldrmu, zaključih glasno. Kad prođošmo čitavo naselje, još više se iznendih. Nedaleko od spomenika na onom platou okrenušmo cisternu i otpočešmo pripremati naša gumena creva sa mlaznicama. I nije bilo toliko prljavo, koliko sam mislio pa se dogovorišmo da ovom količinom vode, prođemo kroz Tešnjar, ako ništa makar pokupiti onu prašinu koja se dizala poput oblaka.

Razmotašmo creva i svaki svoje privati obema rukama. Klimanjem glave Gula dade znak za polazak. Mlaznice smo podesili na ono široko poput metle i sa manje od pola pritiska krenušmo. I ako sunce peče odozgo, preko ramena, crevo je poput kakve zmije odvratno hladilo čitavo telo.

Čim se približišmo Tešnjaru, goluždrava deca poput onih indijanskih istrčaše sa svih strana, radujući se vodi koja je hladila njihova tela i bose noge. Stariji čovek se vidno prekrsti kad ugleda da peremo Tešnjar. Jedna baka koja je pored njega stajala reče, to se nije pralo još od onog dana kad je Tito ovuda trebao proći.Nije bilo ništa jasno zbog čega se to radi i taman zaokrenemo između onih starih zbijenih kućeraka, kad nekakva druga žene stade ispred nas, zaustavljajući nas makar na trenutak jer odmah usledi pitanje, ko dolazi i šta je za pravo u pitanju kad se Tešnjar čisti?

Eto, sad se slave Tešnjarske večeri, a tad smo bili svima sumnjivi. Ne znam danas?

Obrad VUČEN

Ključne reči: Nema ključnih reči

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu
PRIČE IZ NEZABORAVA PRIČE IZ NEZABORAVA
Pozivamo Vas na promociju knjige "Priče iz nezaborava" arhimandrita Alekseja Bogićevića, koja će bit...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21 - 27. novembra 2019.
 ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 21. i 22. novembar u 17.30h 23. i 24. n...
Detaljnije o programu
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja