Još uvek sam zamišljen...

E, sada više nisam. Elem, globalisti nam doneše i dve pošasti kojima praktično niko nije odoleo – računare i mobilne telefone. Prednosti elektronske pošte su takve i tolike da nema valjanog argumenta protiv. Ne priznajem čak ni protest anarhoromantičara, jer i ljubovno pismo uručeno ili primljeno elektronskom poštom ima istu vrednost kao ono koje donese čika poštar. Makar i namirisano bilo. U sferi biznisa posebno nema zbora kada je u pitanju internet. Posao se obavlja za tili čas – direktor kaže potčinjenom da emajlira onima tamo da oćemo da im uvalimo našu robu, onda oni odgovore da prihvataju ponudu – i gotovo.

Kada su u pitanju mobilni telefoni, stvar je malo složenija. Naime, radi se u multifunkcionalnim uređajima koji nam ne služe samo da divanimo, nego i da se dopisujemo,  Cimanje izostavljam, isuviše je komplikovano. Dakle, SMS postaje osnovni način komunikacije. Njime se razmenjuju informacije, vode se intimni razgovori, glasa se, tračari, dobijaju se izveštaji od banke, od škole, od Vlade Divca... A tek ti intimni razgovori, čudo jedno. Ljubomornici piju litre energetskih napitaka da dočekaju da im partner čvrsto zaspi, pa pravac u njegov Inbox. A bogami i u Sent items. Grešnici panično brišu kompromitujuće poruke, jer nekada moraju i da spavaju. Kucka se uvek i svuda – kod kuće, u školi, na poslu, na ulici, u skupštini, u pozorištu... Video sam jednu mladu osobu u SMS akciji i na sahrani, verovali ili ne.

Dobar deo naših predaka i cirka desetak procenata naših savremenika potpisivali su se ili se potpisuju palcem. Ostali komuniciraju palcem. Biznisuju, ljubavišu, olajavaju, čestitaju slavu, Božić i Uskrs. Cirkularno. Rimovano. Bože me sačuvaj, neki bi se i ispovedili esemesom, samo kad bi moglo. Rastu i od malih nogu se razvijaju SMS generacije. Pokoljenja brzih palčeva. Prvo im daju telefon da bi ih roditelji kao kontrolisali, ili da se jave ako im nešto kao hitno zatreba. Onda još malo porastu, pa navežbaju slova, pa krenu u gorenavedene akcije. Onda se mobilno smuvaju sa SMS-frikom suprotnog pola. Onda se venčaju (za vreme ceremonije, u opštini ili crkvi, svejedno, zazvoni ili zapijuče bar pet telefona). Onda prva bračna noć – odlože svoje telefone i nežno pritisnu palac o palac. Tako oni vode ljubav. Onda su neko vreme zabrinuti zašto nemaju potomstvo. Pre nego što neko stigne da im objasni da se to ne radi tako, razvedu se. Posvađaju se oko izbora imena budućeg čeda. Nokia Petrović ili Motorola Jovanović.  Samsung Nikolić ili Panasonik Stojanović. Oni koji uspeju da provale pomoću kojih se aplikacija i hardvera začinje beba, dočekaju njeno rođenje sa srećom i veseljem, obasuti brojnim SMS čestitkama. Istina, malo zbunjeni blago preteranom veličinom palca svog novorođenčeta, ali neka, nek je živo i zdravo, pa neka je i malko genetski SMS modifikovano...

A na kraju – pravopis. Kod kompjuteraša puno je onih koje smara da kliknu na malu plavu ikonicu u desnom donjem uglu ekrana, tako da pišu srpski, a ne koriste š, ć, č, ž. Na mobilnim telefonima te opcije praktično i nema, tako da dobar deo naše populacije gubi vezu sa našim pravopisom. Kad si se osisala? Super ti friz, i ja cu ici na sisanje kod tvog frizera. Doci ce nam Ceda, jedva cekam, poludeh iscekujuci ga. Moze pice? Hajdemo na picence.

Daklem,  sta reci? Nista, osudjeni smo da se prepustimo ovoj maniji. Uskoro cemo citati i novine odstampane na ovaj fazon, decica ce u skolu nositi citanke, ljudi u zrelim godinama bice cike, vecina ce se prezivati na –ic, ptice ce se pretvoriti u miseve jer ce cvrkutati „ciju ci“... А јос када се ово просири и на цирилицу, има да буде сваста. Ста ли це реци Вук Карадзиц???