VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Kad bi gotovo i oko dece, žene na poslu, a ja Milanu sve predadoh uz potpis, u dogovoru sa mojim saobraćajcima, odrediše mi vozilo sa prikolicom, par propfesionalnih vozača i još jednog kao vodića jer ja ću mojim autom. Jednog popodneva sve je bilo utovareno. I ja i oni krenućemo  idućeg dana zorom. Tu poslednju noć u Valjevu, preležali smo na nekakvim improvizovanim ležajevima i u inat umoru i uzbuđenju ni trepnuli nismo, kako se ono veli nismo mogli. Mene i sina bilo je sramota da plačemo, a verno se sećam, njih dve su čitave noći šmrcale i brisale suze, tešeći jedna drugu, taman da i dehidriraju.Ni svanulo nije bilo, mi smo bili spremni za polazak. Ostavih ključeve novom stanaru i sv...

Muku mu njegovu, jednog dana onako sam sebe zapitah, sve si to izdržao i prodeverao pa nije valjda da moraš još čekati i metro da se sagradi u Valjevu, red je već jednom pomaknuti se nekud. Red je brate da i ovi koji dolaze, nešto od svega preostalog urade i otrpe dok se to ne zgotovi. Koliko sam samo za ovih dvadeset i kusur godina, morao preko onih improvizovanih prelaza kad se vodovod i ulice gradile. Žena bi ova moja ovde, uvek izula cipele kad bi prelazila, plašila se da ne posrne i polomi se. Otrpio sam ja i gradnju prvog obdaništa. Pruge i železničke stanice. Doma kulture onog istorijskog da i ne govorim. Bio sam svedok i modernizacije voznog parka u Streli. Oni prvi autobusi bili su ...

 Istinitost natpisa se definitivno ne dovodi u pitanje i naše fotografije su dokaz toga. Pitanje je samo da li su kraljevi istorije koju znamo tretirali bogatstva svog rodnog kraja na ovaj način? U našoj poseti pećini zatekle smo ovakav prizor i morale da damo odgovor turistima iz Kragujevca na pitanje: " Zašto je ovako lep lokalitet zapušten?". Pokušale smo da odgovorimo smišljajući adekvatan izgovor shvatajući pritom da opravdanja za takvo ophodjenje prema prirodi nema. Zbog toga, dragi sugradjani, pozivamo vas da posvetite valjevskim lokalitetima pažnju koju zaslužuju.  Hajde da se potrudimo da svoj esmeće ne ostavljamo tamo gde mu nije mesto i da cenimo ono što imamo! ...

  Kuda „Plovi ovaj brod“? Da li neko zna šta se dešava sa našim gradom, našom zemljom i narodom u njoj? Da me nisu pogrešno učili i ja bih danas bio negde daleko gde bi me sigurno grejalo isto sunce ovog neba. Piju nam krv na slamčicu još od devedesetih godina, samo neko više, a neko manje. Zašto niko ne objavi da nas je ispod 5 miliona, a ona još 2 miliona i nešto, što se pojavljuje na biračkim spiskovima za izbore, su čista prevara jer sam se uverio više puta kako ljudi čekaju svoje bližnje preminule kako bi ih videli na biračkim mestima, jer su dobili listiće za glasanje? Samouništenje je počelo devedesetih kada su se pojavili neki „Veliki“ Srbi i hteli da naprave malu Jugosla...

Žurio sam pa onako kao sumanuto, uđoh u dugački hodnik naše poslovne zgrade. Gledam za pravo čudo nikog, osim mog kolege, čeka,  kancelarija mu bila zid do moje. Taman da ga pozdravim, a on me preduhitri, dobro došli kolega pa nastavi da šeta sa njegovim prepoznatljivim rokovnikom ispod ruke, kao ispred nekakve zubarske ordinacije.Daj ne šegači se uzvraćam mu, da ne galami kao na seoskoj pijaci, pa htedoh da zgrabim za kvaku, oću da uđem. On vešto podmetnu  nogu, kao da je na utakmici ispred šesnaesterca, kako bi me onemugućio da prođem, u kazneni prostor, pred gol.- Glavni nas traži, pa ispruži svoju levu ruku, na kojoj je stajala njegova „Doksa“. On bi znao u šali reći „Doha“, iz...