Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
"JEDINO MOŽEMO DA MENJAMO SEBE"
utorak, 09 oktobar 2012 08:10
 
Dr Tomislav GajicPovodom 10. oktobra Svetskog dana mentalnog zdravlja o ovoj temi razgovarali smo sa prim dr Tomislavom Gajićem, psihijatrom i psihoterapeutom, vlasnikom privatne psihijatrijske ordinacije u Valjevu.
 
 
 
Poslednjih godina broj samoubistava u Srbiji je u porastu, svake godine blizu 1.400 osoba oduzme sebi život, a psihički problemi smatraju se jednim od glavnih "okidača". Takve crne statistike svrstavaju nas na neslavno 13. mesto u svetu. Situacija ni u valjevskom kraju nije mnogo bolja, tokom 2011. godine 49 osoba podiglo je ruku na sebe, a u prvoj polovini 2012. godine 16 ljudi.

Uzročnici ili "okidači" za depresiju mogu biti genetska konstitucija (neke osobe su sklonije razvoju depresivnih reakcija), psihološki razvoj i struktura ličnosti koja se formira u kontekstu porodice i društva, a pored toga tu su i brojni socijalni faktori kao što su gubitak bliske osoba, gubitak socijalne sigurnosti, stres, telesne bolesti, rat, društvene promene i nesigurnost. Imajući to u vidu sasvim je izvesno da život u Srbiji danas nosi mnogobrojne rizike za pojavu depresije, što nas opet svrstava u jednu od vodećih zemalja po broju depresivnih ljudi. Depresija je u Srbiji među vodećim poremećajima zdravlja – zauzima četvrto mesto, iza bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Predviđanja Svetske zdravstvene organizacije su još crnja jer stručnjaci smatraju da će do 2020. godine unipolarna depresija, posle ishemijske bolesti srca, postati drugi vodeći uzrok opterećenja u svetu, a prvi u zemljama u razvoju. 

 

 

- Različiti ljudi depresiju verovatno doživljavaju različito, ali da li se mogu izdvojiti simptomi koji su karakteristični?

 

 Depresija spada u širu kategoriju poremećaja mentalnog zdravlja, Poremećaje raspoloženja. Sami poremećaji raspoloženja predstavljaju stanja bezrazložne tuge ili stanja bezrazložnog povišenog raspoloženja. Depresija o kojoj mi najčešće govorimo je unipolarna depresija i predstavlja osećanje bezrazložne tuge praćene sa psihomotornom inhibicijom a ponekad agitacijom i anksioznošću koju prati disfunkcija nagonskog života i organizma obolelog uopšte.  

 

 Opšta i zajednička karakteristika kliničke depresije je stanje kod koga uz depresivno raspoloženje ili jednostavno rečeno osećaj tuge imamo prateće simptome. Prvo, poremećaj telesnih funkcija u koje spadaju poremećaj spavanja, najčešće nesanica kao problem uspavljivanja, čestog budjenja noću ili ranog jutarnjeg budjenja. Potom, smanjenje apetita i gubitak telesne težine i snižen ili potpuni gubitak seksualne aktivnosti. Drugo, smanjena funkcionalnost u socijalnim i profesionalnim ulogama sa nefunkcionalnošću na poslu i porodici. Treće, pojava suicidalnih misli i radnji. I na kraju, pogrešna procena realnosti nekada praćena halucinacijama i depresivnim sumanutim idejama.

 

 Dakle, za nešto što psihijatri označavaju kao kliničku depresiju a ne stanje obične prolazne tuge postoje jasno definisane oblasti simptoma. Kao i u drugim poremećajima mentalnog zdravlja mi koristimo dve klasifikacije - Desetu medjunarodnu i američku, Dijagnostički statistički priručnik, četvrto revidirano izdanje. Prema klasifikacijama, potrebno je da postoji recimo 5 simptoma od nabrojanih 9 u trajanju od minimum dve nedelje,  da bi smo poremećaj označili odredjenom šifrom. Recimo, za predhodno pomenutu unipolarnu depresiju osoba može imati: depresivno rasploženje celoga dana, gotovo svakoga dana, upadljivo smanjeno interesovanje za uobičajne aktivnosti, gubitak telesne težine, nesanicu ili preterano spavanje, psihomotornu usporenost ili uznemirenost, zamor ili gubitak energije, osećaj bespomoćnosti i krivice, umanjenu mogućnost koncentracije i održavanja pažnje i ponovljena razmišljanja o smrti i pokušaj samoubistva.

 

 

- Jedna od predrasuda vezanih za depresiju je da je ona isključivo poremećaj raspoloženja vezan za slabost karaktera i volje, da li je to tako?

 

Naravno da to nije tako. Pojava depresije nije vezana za slabost karaktera i volje na način kako to inače označavaju. Sam karakter i volja imaju medjuodnos sa depresijom na jedan drugi način. Kada govorimo o karakteru, mi u stvari treba da razumevamo širi aspekt ličnosti uopšte. Ličnost, koja pored karaktera ima i svoj temperament, na odredjeni način može predisponirati osetljivost prema nastanaku depresije. Mi u stvari znamo da kategorije pacijenata označene kao Poremećaji ličnosti su oni koji imaju sklonost ponovnim epizodama i tendenciju ka hroničnom toku depresivnog poremećaja.

 

Što se tiče volje, njena slabost odnosno nedostatak, je posledica depresivne episode,  a nije uzrok. Kako bi to rekli stari psihijatri: “Na vatri raspoloženja gore sve psihičke funkcije”. Sam poremećaj raspoloženja utiče i na volju i na koncentraciju i na mišljenje, nagone i tako dalje.

 

 

-  Da li pojedinac samo uz podršku porodice i prijatelja, uz tople i motivišuće reči može sam da se izbori sa depresijom ili je potrebno potražiti i adekvatnu medicinsku pomoć?

 

Podrška porodice i prijatelja je značajna ali bez stručne pomoći teško je se izboriti, kako to Vi kažete, sa depresijom. Ali mogu se složiti sa Vama da je to i svojevrsna bitka za koju je nekada potrebno mnogo više vojske da bi smo pobedili. Porodica, prijatelji, kvalifikovani psihijatri, odgovarajuća farmakoterapija, psihoterapija i traženje načina smanjenja ili pak uklanjanja onih psihosocijalnih stresora koji su dodatno uzrokovali nastanak ove bolesti.

 

Ovde bih dodao nešto što mislim da je važno,  a česta je greška. Pokušaj da se pacijent razveseli ili rečenica “nije to ništa, proći će” tumači se od strane depresivne osobe kao nedostatak saosećanja i razumevanja te nekada može pogoršati stanje.

 

 

- Prema nekim statistikama u Srbiji se mesečno izdaje oko 600.000 kutija sedativa, da li je to opravdano ili naš narod isuviše lako poteže za lekovima te vrste. Kakve posledice po pojedinca i društvo nosi takvo ponašanje?

 

To je jako loša statistika i govori o nepostojanju važnih zakonskih ograničenja vezanih za izdavanje ove vrste psihoaktivnih supstanci. Benzodiazepini, odnosno kako se bez osnova široko definišu kao sedativi, ne mogu lečiti depresiju, a nekada je mogu i pogoršati. Ono što čine sigurno, to je nastanak zavisnosti sa jedne strane i gušenje adaptabilnosti psihološkog i fiziološkog odgovora na stres i nove zahteve okoline sa druge.

 

Pojedinac biva usporen u sazrevanju, postaje zavisnik od leka a samo društvo, kako se to meni čini, ima neki vid alteracije, pomerenog i pogrešnog vidjenja društvenih i istorijskih okolnosti u kojima je svet danas. Da li je to samo nešto što potiče od te ogromne zloupotrebe lekova, ne znamo, ali da nam je percepcija civilizacije pogrešna to je sigurno.

 

 

- Često se mogu čuti saveti stručnjaka da izbegavamo stres, ali nikada i praktičan način na koji to da radimo. Imajući u vidu da većina stanovništva materijalno živi jako loše, kako objasniti gladnom da se ne nervira? Kakvim ponašanjem možemo preduprediti depresiju.

 

Stres nije moguće izbeći i stres nije sam po sebi negativan dogadjaj. Pitanje je zrelosti i pojedinca i društva šta sa njim. Teška materijalna situacija i anticipacija sve lošije situacije neminovno troši naše adaptivne potencijale ali ne mora dovoditi samo do depresije. Postoji još mnogo opasnosti koje mogu uticati i na telesno zdravlje. Medjutim, čini mi se da je ovo pitanje previše široko i da nosi zamku od naših spekulacija i paušalnih zaključaka, pa bi moglo biti u okviru neke druge teme.

 

 

-  Posmatrajući socijalne faktore koji su uzročnici depresije moramo konstatovati da je Srbija pogodno tlo za razvoj ove bolesti ali posmatrajući širu sliku modernog društva danas se daleko lagodnije živi nego pre nekoliko desetina godina. Da li se može reći da su današnje generacije daleko razmaženije i osetljivije u odnosu na svoje roditelje ili dede i babe. Da li je moderno doba ubilo "čvrstinu" i volju u ljudima?

 

I dobro i lagodno je stres takodje. Ne mislim da je moderno društvo ubilo “čvrstinu” i volju kod nas. Pre bi smo se mogli vratiti na naš defekt ka prihvatanju modernizacije. Civilizacija, istorija i biološka evolucija se nikada do sada nisu vraćale u nazad. Slika društva i materijala situacija je proizvod svih nas. Ako su nepovoljni, znači loše smo radili. A kako to možemo videti ? Pa tako što nam taj proizvod našega rada, od porodice do okruženja, društva, materijalne situacije, ne prija. Teško nam je. Dakle nije prirodno. A to što nije prirodno je naših ruku delo.

 

Nije kriva modernizacija, već naš odnos prema njoj i šta ona u biti jeste. Medjutim, naš narod će i dalje da nastavi da krivi napredniji deo čovečanstva i tehnologiju, a ne sebe. Potrebno je pogledati se u ogledalo te istinu i stvari nazvati pravim imenom. Shvatiti da jedino možemo da menjamo sebe. Kao i sa depresijom. Taj tužni, bezvoljni čovek koji plače u dinamici i dubini svog poremećaja ima problem sa agresijom, koju ne može, niti sme da sagleda gde je usmerena, te je okreće ka sebi. E, za sve je potrebna hrabrost ako hoćemo promenu. Ona boli, ali je jedini put.

 

D.P.

 

Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Komentari  

 
+9 #1 Ana 09-10-2012 08:01
Huh, teško ali odlično.
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu
PRIČE IZ NEZABORAVA PRIČE IZ NEZABORAVA
Pozivamo Vas na promociju knjige "Priče iz nezaborava" arhimandrita Alekseja Bogićevića, koja će bit...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21 - 27. novembra 2019.
 ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 21. i 22. novembar u 17.30h 23. i 24. n...
Detaljnije o programu
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja