Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
ZAŠTO SAM NA SPISKU ZABRANJENIH LJUDI
subota, 10 novembar 2012 09:11
Od demokratije mi uvek pozli

Ljuba PpovicHelsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obeležio je mete: u svom izveštaju za 2007. godinu objavljenom u knjizi „Samoizolacija – realnost i cilj“ registrovali su 57 srpskih „nacionalističkih“ intelektualaca u zemlji i dijaspori, „koji su do sada uspešno izbegli bilo kakvu odgovornost za svoje delovanje“. I dok se čekaju strelci, neki u Srbiji žale što nisu na crnoj listi predsednice Helsinškog odbora Sonje Biserko, poput vladike Artemija koji smatra „da je Srpska pravoslavna crkva unižena što se među časnih 57 imena ne nalazi nijedno ime nekog od veledostojnika SPC-a“.

A evo šta je jedan sa spiska „nepodobnih“, akademik i slikar Ljuba Popović iz Pariza, rekao za „Vesti“.


Da je ta žena lepog imena (Sonja Biserko je, zaista, lepo ime), koju nikad u životu nisam upoznao, niti znam šta je uradila za našu državu, niti ko joj je dao pravo da određuje kriterijume, dakle, da je u pitanju neka lepa dama, plavokosa i plavooka – ja bih joj ovaj ispad, možda, i oprostio. Ali ako ne poseduje navedene atribute, onda bih joj posavetovao da porazgovara sa svojom savešću.

U ovim rečima, koje je izgovorio velikan slikarstva, srpski akademik, 45 godina žitelj Pariza, 74-godišnji Ljuba Popović, sadržana je sva ironija prema osobi koja sebi dozvoljava da pravi listu za odstrel, da kroji sudbinu ljudi koje ne poznaje i sebi dodeljuje funkciju vrhunskog arbitra. Tu nevericu i iznenađenje kojima je propratio zluradu informaciju „plaćene osobe“, Ljuba nije uspeo da sakrije, zbog čega je ekskluzivno, mada nerado, pristao da „aferu“ prosudi i u njenom političkom kontekstu.

Put u pakao

Akademik Ljuba primio je novinarku „Vesti“ u svom pariskom ateljeu, nedaleko od Luksemburškog parka. Na petom spratu, krov je, takoreći, pretvoren u nebo koje je Ljubi saveznik u slikanju platna, ponajčešće, velikih dimenzija. Tog dana, atelje je, kao i uvek, blistao u lepoti. Naspram Ljube nalazio se diptih sa naslovom „Put u pakao“, što se savršeno uklopilo u razradu situacije koja prati našu politiku, političare, Srbiju, Evropu, te i sve nas kao, valjda, razumna bića ove planete.

Razgovor smo započeli konstatacijom: „Da nije smešno, bilo bi tragično“ jer godišnji izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava koji treba da rekonstruiše državu tako što će poslati intelektualce u progon ili ih staviti pred streljački vod, nezamisliv je u imalo civilizovanom svetu.

Dugo nisam ni znao da postoji pojam „nacionalista“, iako sam živeo i u Kraljevini Jugoslaviji i u Jugoslaviji Josipa Broza. A poslednjih godina, ako sam postao nacionalista, onda je to zahvaljujući Zapadu koji mi se smučio nepravednim napadima na Srbe i Srbiju.

Na to akademik Ljuba kreće u analizu:

Na Srbiju su izvršeni razni udari. Prvo joj je uništena vojska, kako reče onaj u zatvoru, Legija: „Vojsku su sveli na lovačko udruženje.“ Posle vojske, izvršen je veliki udar na sport, pa smo u sportu ostali samo na individualnim varijantama, a onda je na red došla kultura i to tako što su se takozvane nevladine organizacije ubacile u vrhove državnog aparata i počele da uvoze iz inostranstva stvari koji ne odgovaraju našem mentalitetu. Tako smo dobili performanse, zapadni kič i zapadno đubrište, koje našu kulturu sistematski uništavaju.

Ničiji vazali ni robovi

Na tome se nije stalo, tek slikar Ljuba nastavlja:

Tu spada i aktuelni raskol u crkvi, koji je došao iz istih sumnjivih izvora. Oni koji hoće Srbiju da unište, shvatili su da moraju i crkvu da likvidiraju jer je crkva jedan od stubova srpskog jedinstva. I sad, kao šlag na torti, dolazi i varijanta sa „tom gospođom“, neka vrsta „seče knezova“ jer podrazumeva otkidanje glave onima koji vrede na kulturnom planu Srbije i koji joj daju sjaj. Bez ikakvog ličnog preterivanja, samo primećujem, da u svim umetničkim monografijama, knjigama, katalozima i sl, objavljenim o meni kod nas i u svetu, piše: „Ljuba Popović, Srbin.“ Znači, ja sam toj zemlji na neki način osvetlao obraz sa kulturne strane.

Na nezaustavljivu priču o ulasku u Evropu, Ljuba nadovezuje:

Pripadnost Evropi se ne može ostvariti na način koji sprovode sadašnji političari, već na širem, kulturnom planu. Znači treba da imaš fizionomiju, sređenu državu i autentičnu, sopstvenu kulturu. Samim tim će ulazak u Evropu biti logičan i moguć. Svaki drugi način od nas pravi vazale ili, još gore, robove.

Elita vrhunskih hohštaplera

A ta Evropa je ovakva:

Kod nas postoji ogromna težnja da se ide ka Evropi, a da se uopšte ne shvata šta je u stvari ta Evropa i kakvi mehanizmi su na snazi u savremenom svetu. Vrlo dobro znamo da su Evropu silom pokušavali da osvoje i Napoleon Bonaparta, i Hitler, i Staljin. Svi su oni imali pogrešne metode, fizičko osvajanje im nije uspelo. Nova imperijalna elita je generacija vrhunskih hohštaplera koja je shvatila da narode ne treba pokoravati fizičkom snagom, nego novcem. Ovaj metod se bazira na uceni kreditima i ekonomskim mahinacijama.

Takođe je pogrešno misliti da je Evropa za nas jedino rešenje i zaboraviti da postoje Rusija, Kina, Indija i druge velike zemlje sa kojima možemo da sarađujemo, a koje nas neće uvaljivati u zamke o hvatanju Karadžića, Mladića i slično, niti na nama primenjivati metod „štapa i šargarepe“, ističe naš sagovornik i ponovo se vraća na „gospođu Biserko“, koju, verovatno, iritira to što je on, u jednom trenutku, izjavio da je „na strani Karadžića i Mladića i onih koje juri policija“. Zato mu se nametnula i jedna uspomena iz detinjstva.

Na strani progonjenih

Godine 1939, u kafanu-bakalnicu koju je držao moj otac, u jednom selu između Tuzle i Zvornika, jedne noći treskom su se otvorila vrata i ušli su žandari vodeći dvojicu bosonogih, prljavih i čupavih hajduka sa ogromnim okovima na nogama. Žandari su seli za jedan veliki sto i naručili pivo, a onim bednicima, gurnutim u ugao – bokal vode. Kao detetu, to mi se strašno urezalo u pamćenje i stao sam na stranu hajduka. Posle, čitajući „Gorskog cara“, bio sam na strani hajduka Đurice, a i u „Robinu Hudu“ nisam mogao da navijam za one koji ga jure po Šervudskoj šumi.

Dakle, kao slikar, ne mogu da budem na strani onih koji proganjaju. To nije politička izjava, već izjava kreatora koji pokušava da vidi svet na drugi način. Takav stav, verovatno smeta novim lovcima na državne neprijatelje i inspiriše ih na „velesrpske“ prozivke.

Umovanje nižeg reda

U svom višedecenijskom opredeljenju slikar Ljuba ostaje čist i stamen i pupčanom vrpcom vezan za maticu, smatrajući da to nije nikakav greh.

Zahvaljujući mom višedecenijskom angažovanju na kulturnom planu, nastala je Moderna galerija u Valjevu koja se dokazala kao najkvalitetnija galerija u Srbiji jer izlaže najbolja i najautentičnija umetnička ostvarenja sa našeg tla. Ako sam po mišljenju „te gospođe“ pogrešno orijentisan na srbovanje, ipak mora priznati da je ta galerija mnogo veća od greha koji mi ona pripisuje. Ona nije shvatila da su slikari ljudi, sem retkih, koji ne učestvuju u političkom životu.

Ja nikad nisam bio član ni Komunističke ni bilo koje druge partije, ali se nisam ni borio protiv njih. Za komuniste sam, kao „plaćenik“, radio ogromne portrete Marksa, Engelsa, Tita… Radio sam i u bioskopu koji se zvao „Radnički dom kulture“, bio kinooperater, cepač karata, izbacivač, ali nikad nisam bio zatvaran. Nikad nisam bio politički angažovan jer smatram da je politika umovanje nižeg reda i da ja s tim nemam ništa. Ja to mogu samo da pratim i da dam poneki komentar, koji, najčešće i nije političan, već poetičan.

Nasleđe bez morala

Živimo u 21. veku, vrlo teškom civilizacijskom periodu, bez morala. Nekad su naši ljudi imali kulturu i vaspitanje i shvatali da narodu treba u nasleđe ostaviti fakultete, fondacije i slično. A ovi današnji niti imaju kulturu, niti će išta dati kulturi. To je sasvim deseto društvo za koje ne bih rekao da su antisrbi, ali nisu shvatili da teritoriji na kojoj žive, ipak, treba pomoći.

Posmatrajući bistrim okom, Ljuba primećuje da se Srbija veoma teško snalazi u ovim modernim vremenima jer je nespremno dočekala avanturu ulaska u igru ogromne količine novca, za koji se, od doktora Fausta pa na ovamo, „đavolu prodaje duša“.

Novac je sila koja podriva savremeni svet i spolja i iznutra. Amerika i Zapad učinili su ogromne napore da džakovima sveže naštampanih dolara, rasture Sovjetski Savez. Potom su se okomili na tzv. veliku Jugoslaviju i razbili je po principu koji je identičan Hitlerovom iz 1941. godine. Njegova karta i karta ove današnje rasturene Jugoslavije su skoro iste. A ono što se danas ne shvata jeste da je Srbija u zoni američkog, a ne evropskog interesa i da zato i ne može da uđe u Evropu.

Zbog Kosova, Srbija je američka teritorija. To je geopolitička igra šaha jer oni sa naše teritorije kontrolišu deo Rusije i Evropu. O tome postoje i pisani dokumenti, pred kojima naši političari poslušno zatvaraju oči. Pa, mi imamo američkog ambasadora koji nam se meša u unutrašnje poslove, imamo Soroša i razne nevladine organizacije načičkane agentima tajnih službi, koje, putem novca, a posredstvom i kolaboranata svih vrsta, podrivaju našu zemlju. Pitam se na čijem platnom spisku je i ta naša „biserna dama“, kome to hoće da se umili pljujući na sopstveni narod i na ljude koji su proneli slavu Srbije.

Sopstveni bedni interesi

Naš sagovornik, akademik Ljuba dotiče i temu demokratije:

Kad čujem tu reč, meni pozli. Kad čujem da neko priča o demokratiji, a naročito Amerikanci, zgadi mi se svet u kome živim. Demokratija je šarena laža, maska iza koje se zaklanja perfidno lice svetske političko-ekonomske mafije. Razne primitivne budale i hohštapleri mašu barjakom demokratije a pritom misle samo na sopstveni bedni interes. Žao mi je naših ljudi, koji tu igru još nisu prozreli ili se prosto ne usuđuju da pogledaju istini u oči. Jer, nije lako ni biti slobodni strelac, kao ja. Ne pripadati nijednoj ideologiji, nijednoj organizaciji, bilo da je politička, intelektualna, masonska…

Nikad nisam imao nikakav zaklon te vrste koji bi me štitio, ali zato nikad nisam imao ni šefove pred kojima moram da savijam kičmu, ni gazde kojima moram da plaćam danak časti. Na izvestan način, sam sam svoja „institucija“, što znači i da sam pomalo anarhista. Nemam nikakav odnos prema onima koji imaju finansijsku ili političku moć. Jednom mi je gospodin Karić nudio nekakav novac kao nagradu za životno delo. Odbio sam, objasnivši mu da sam sve pare zaradio rukom i četkicom i da želim da tako i ostane. Uostalom, mene ni novac ni prestiž koji on donosi uopšte ne interesuju, čak mi stvaraju mentalne probleme – kaže na kraju intervjua akademik Ljuba Popović.

Rasprodaja bogatstva

Bezobzirno američko iživljavanje već smo posmatrali na tlu Koreje, Vijetnama, Iraka, a sad ga evo imamo i kod nas. Još nam samo fali da i ovde otvore neki Gugenhajm muzej i da nas nauče kako se đubre promoviše u umetnost. Kao što su nas naučili da je Mek Donaldsova faširana šnicla zapravo vrhunska gastronomija. Tužno je što će naš narod sve to progutati, što se toliko promenio, što se ponaša prosjački, što stalno očekuje da mu se dodele neke pare umesto da shvati da mu je zemlja bogata, što je spreman da ta bogatstva proda budzašto samo da bi zadovoljio neke dnevne potrebe…

Ne kao Indijanci

Srbi su žilav narod i pružaju otpor, ali je danas Srbija umorna. Ja idem svaka dva-tri meseca u Srbiju, idem po malim mestima, volim tu zemlju. Ta zemlja je sad, nažalost, na meti Amerike koja oduvek juri neke „Indijance“, neki narod koji živi na prirodan i autentičan način da bi ga „civilizovala“ po sopstvenim kriterijumima, odnosno da bi mu isisala vitalnu snagu, upotrebila ga za sopstveni interes i onda ili odbacila kao ispušenu lulu, ili uništila, ili transformisala do neprepoznatljivosti.

Tuzla, Valjevo, Beograd, Pariz…

Rođen sam 1934. godine, u Kraljevini Jugoslaviji, u Tuzli. Majka mi je rodom iz Bosne, a otac iz Valjeva. Godine 1941. prešli smo u očevu kuću u Valjevu. Tu sam završio osnovu školu i čuvenu valjevsku gimnaziju, a onda prešao na studije u Beograd. U slikarstvo sam zabasao čudnim spletom okolnosti. To sam najviše voleo, a to mi je nekako bilo i najlakše u životu. Diplomirao sam u klasi profesora Marka Čelobonovića, a posle toga završio i specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Sve se to završilo u septembru 1963. godine, kad sam otišao u Pariz, koji je na planu slikarstva, predstavljao veću avanturu nego Beograd. Od tada, mene predstavljaju, kao „francuskog slikara srpskog porekla“ jer u Parizu, živim 45 godina, ovde mi je atelje, banka, ovde mi je sve.

Šta će meni nagrade

U ovim poznim godinama, kako sam malo stariji, radni dan mi traje do 13 sati, a poslepodne čitam, primam posete, gledam filmove ili idem na izložbe. Nakon sedamdesete godine teško se održati, čovek mora da vodi računa o svakom detalju, o ishrani, o tome na šta troši energiju, šta mora da eliminiše iz života… Ne znam hoću li biti dugovečan, ali je dovoljno 70 godina proživeti u punoj formi i napraviti određeni broj slika. A ja i ne znam koliko sam slika uradio. Malo sam izlagao, nekih petnaestak samostalnih izložbi, imam osam monografija, nikad u životu nisam dobio nijednu nagradu, kad su hteli da mi daju – odbio sam. Dva puta sam se ženio i imam troje odrasle dece.

Vesti.rs

Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Komentari  

 
-27 #1 gr 10-11-2012 13:31
E jeste našli pravi i odgovarajući intervju!
Citiraj
 
 
-19 #2 skala 10-11-2012 13:41
Ni meni nije jasno kako su te zene iz NVO dobile status najvecih izdajnika i crnih djavola. Sve je pocelo tako sto se neko pobunio protiv ratova vodjenih 90-tih, i zahvaljujuci tome nasao se na listi najvecih prodanih dusa, sluga zapada i antisrba. Trebalo je valjda da podrzavaju sve te sulude ratove, i sve te zlocince koji su ovuda prodefilovali, da huskaju narod protiv zapada, da cute o zlocinima, ne bi li se nekome umilile, kao sto je bilo bezbroj takvih primera. Mozda treba krenuti od pocetka, pa videti ko je tu koga prvi oklevetao, jer ne mogu se nekome deliti najgori moguci epiteti, a zauzvrat ocekivati da ce ti taj neko udeliti kompliment da si rodoljub i da si nekoga zaduzio.
Ko ne voli licemerni i truli zapad, a zivi tamo, uvek se moze vratiti u Srbiju, posto ova zemlja kuburi sa napustenim selima i odlivom stanovnistva. A Srbiji ce uvek dobro doci talentovani pojedinci, cime god da se bave.
A i mislim da Ljuba ne treba mnogo da brine zbog tog spiska na kome se nasao, jer je izuzetno jakom propagandom, svaki potez nekoga iz NVO zestoko kompromitovan, iako mozda neki ljudi sa tog spiska stvarno treba da podlegnu nekoj krivicnoj odgovornosti zbog huskanja i trovanja naroda destruktivnom propagandom. Ali, samo zato sto iza tog spiska stoje Sonja, ili mozda Natasa, ili neko treci iz NVO, onda od toga nema nista.
Uopste se ne slazem sa Ljubinom interpretacijom , sta se na ovim prostorima dogodilo, mislim da se dogodilo sve suprotno od onoga sto on prica. Ali nema veze, svako ima pravo na svoje misljenje. A spiskove "nepodobnih" treba ukinuti, bez obzira da li se radi o "patriotama" ili "izdajnicima".
Citiraj
 
 
+19 #3 Zoran Djordjevic 10-11-2012 13:53
Pence je vrhunski umetnicki i duhovni uzor.
Citiraj
 
 
+23 #4 Posetilac 10-11-2012 14:03
Izuzetno dobar i sadrzajan intervju sa cov ekom koji ima sta da kaze. Na zalost kultura je kod nas zakrzljala i treba da nauci da hoda ponovo a Mica je to lepo obrazlozio. Respekt za naseg slikara svetskog kalibra.
Citiraj
 
 
-19 #5 Rade 10-11-2012 15:35
Citiranje Posetilac:
...Mica je to lepo obrazlozio. ...

A ko je Mica?
Citiraj
 
 
-44 #6 Bubure 10-11-2012 15:59
Evo, konačno se javio i umetnik-praziluk čak iz argentine da nas nauči ko je vrhunski uzor.
Ha, ha, ha...
Koje gluposti, majko mila.

Citiranje Rade:
A ko je Mica?


Kako ko je Mića. Pa, Dule Mića, rođače, eto ko je. Dule Mića!
Citiraj
 
 
+15 #7 Valjevac 10-11-2012 17:02
Hvala dragom Bogu da se u medijima najzad nađe i jedan ovakav intervju, pošten, čist kao suza i što je najtragičnije za Srbiju i sve što se oko nje dešava, sto posto pogodio u metu. U vreme totalnog medijskog mraka, neprestanog ispiranja mozga, silovanja i čerečenja Srbije, "teranja" da prihvati "krivicu" i da se doživi "katarzu" da bi mogla da uđe u "bezalternativni raj" zvani Evropska Unija, ovo što sam pročitao je za mene autentični Svetionik na Farosu koji svetli u totalnom mraku. G. Popoviću hvala Vam.
Citiraj
 
 
-24 #8 Roma 10-11-2012 19:24
Šta je ovo?! Ljuba Pence spao na nivo da se ganja sa Sonjom Biserko. Nije mi jasno zašto se ovako bruka.
Omatorio, valja, pa...
Citiraj
 
 
+12 #9 bosko 10-11-2012 19:34
Ваљевац, прихватам твој коментар у потпуности.
Молим све минусаре да минусе упуте мени. Њихов интелект је у минусу и зато тај минус фрљају на све стране.
Citiraj
 
 
+16 #10 Zoran Djordjevic 10-11-2012 19:44
Sta ces buBure, zivot je takav. Iz Argentine se bistrije vide neke stvarcice nego iz tvoje gArbovice.
Citiraj
 
 
-26 #11 Tabure 10-11-2012 20:43
Allium porrum L. Liliaceae
Allium porrum L. Liliaceae
Citiraj
 
 
-24 #12 Budućnost pusta 10-11-2012 21:12
Uz dužno poštovanje prema slikarskom opusu Ljube Popovića moram da kažem da ovaj intervju obiluje licemerjem.

Ljuba Popović nas poput kakvog gastarbajtera ubeđuje kako je život "tamo" loš, a ovde super. I tako se Ljuba tamo "muči" u toj mrskoj demokratiji i trulom Zapadu. Pokušaću da poverujem Ljubi kada se iz Pariza preseli u Srbiju, ili možda u Rusiju i Kinu koje nam zdušno preporučuje.

Ne razumem i to zašto Ljuba Popović u ovom intervjuu pokušava da izigrava nekakvu žrtvu. Postoje samo dva živa umetnika u Srbiji koji imaju svoje galerije koje se izdržavaju novcem građana. Obe galerije su u Valjevu, a jedna je Ljubina.

Mogu da razumem potrebu da se skrene pažnja na sebe, ali bi neko kao što je Ljuba Popović to trebalo da čini na stotinu drugih načina. Ovaj je nekako isuviše nizak.
Citiraj
 
 
-15 #13 Posetilac 10-11-2012 22:00
Citiranje Rade:
...Mica je to lepo obrazlozio. ...

A ko je Mica?

Tvoj brat od strica.
Znaci pazio si dok si citao.
Vr. Dobar 4+
Citiraj
 
 
+9 #14 Zoran Djordjevic 10-11-2012 22:26
Ne procitaj nigde da je Pence izjavio da je zivot "tamo" los. Ocigledno je da nisi razumeo sta je hteo da kaze, a oko Moderne galerije smo vec toliko pricali da je besmisleno opet to isto da ti pricam. Znam da je tebi bitnije da se novcem gradjana izdrzavaju bedne politicke partije, a ne galerije, muzeji, bioskopi, pozorista i biblioteke. Nisam skoro procitao vecu glupost od ove da Ljuba ovim izjavama zeli da skrene paznju na sebe. Ciju paznju? Tvoju? Ljuba jeste napravio uz pomoc grupe pametnih Modernu Galeriju koja je jedna od najboljih galerija u Srbiji. Valjevu treba da je cast sto ima takve ljude kao sto su Ljuba. A bezimenih koji ce to iz mraka pljuvati i politizovati ce uvek biti.
Citiraj
 
 
+9 #15 Divčibare 94 10-11-2012 22:36
Ljudska gromada s impresivnim zivotnim opusom. Ovakav intervju je verovatno dao da bi se licno odbranio od zlonamernih napada u kojima covek na nalazi sebe.
Gosp. Ljubo vaših ruku dela su bedem koje "NVO spodobe" ne mogu da sruse, ma sa kolikom snagom jurisali na Vas.
No pasaran!
Citiraj
 
 
+5 #16 ACHIM ALEKSICH 10-11-2012 23:31
BUDUCNOSTI PUSTA!
O cemu ti to pishesh!Jel si svestan svojih reci?Jezik nema kostiju pa ajd da trabunjamo.Gospodinu Popovicu, svaka rec, u datom intervu, je na mestu,jel je poduprta teshkim argumentima.Jedina stvar je kako rece Roma, pitanje dal je u opshte bilo potrebno da se upushta u rasprave takve vrste,sa ljudima ne dolicnim,i ne doraslim sebi.Al oprosticemo mu to,jel,je oduvek imao hrabrosti,da sve shto je progresivno i lepo, uzme u zashtitu.Coveka koji je priblizio Pariz VALJEVCIMA, i sve pozitivno, iz njega,tamo neki "hrabro" potpisani, sa BUDUCNOST PUSTA, naziva Gastarbajterom.E moja Buducnosti Pusta,gde ce ti dusha.A biser nad biserima u tvom tekstu je sentenca"Mogu da razumem potrebu da se skrene pažnja na sebe, ali bi neko kao što je Ljuba Popović to trebalo da čini na stotinu drugih načina.
Ovaj je nekako isuviše nizak.".
Ova sentenca ti je biser, nad biserima.Zar covek, kome se ceo svet divi, hoce na ovakav nacin da skrene paznju na sebe,bash mu je potrebna takva popularnost.Ljuba je isprovociran,ko jekakvim,svakod nevnim,petopara ckim politiziranjima ,iskreno iz dushe rekao ,shta misli,i kao covek i kao umetnik i kao VALJEVAC,SRBINI KOSMOPOLITA.Takvu velicinu, kao shto je on Valjevo ce pozeleti, kroz buduce vekove vekova.AMIN
A ovom geniju tzv, Buducnost Pusta savetujem da, napishe drugi kometar uz izvinjenje umetniku.JEL KO NA BRDU STOJI,BOLJE VIDI NEG ONAJ POD BRDOM.Gospodinu POPOVICU, cu se uvek diviti,jel je uvek imao stila u zivotu,od snimanja filmova sa Makavejevim,i kao stvaraoca svog umetnickog pravca, ko bolje poznaje licnost velikog umetnika, ne moze tek tako olako da sudi, na osnovu samo jednog intervjua,(koji mi se inace vrlo dopada,i svaka mu je na mestu)Al ajd da ti druze BUDUCNOSTI dozvolim pesnicke slobode da shvatish to na svoj nacin, pogotovo te krase velike misli tipa nek se Ljuba vrati u Va da zivi pa cu mu poverovati.E ta ti je biser nad biserima.UH brate ,druze gospodine, oprosti mi stvarno ne znash shta pishesh.Zashto ljudi odlaze,preselja vaju se iz mesta u mesto, menjaju nacin zivota,pa to je valjda sloboda izbora.A ko tebi brani da se otisnesh, mozda cesh biti,korisniji svojoj sadashnjoj zajednici vishe nego shto si sad.Mozda cesh nauciti da svet gledash nekakavim drugim ocima,ili cesh se sloziti, shvatiti gde se greshi gde ne.Al to su sad neke druge teme.Zato moj ti savet ovako prijateljski, ajd kreni i ti do PARIZA, pa makar i tebe proglasili za NACIONALISTU,kr enii priblizi nam taj Pariz, malo, da ga kroz tebe bolje sagledamo.A istinu precutkuj,da te nebi ocepili,takvi DUSHEBRIZNICI SVETSKIH RAZMERA.Ja ih se ne bojim jel sam malo van domashaja,i nisam samo SRBIN,tako da nema govora o NACIONALIZMU.
Citiraj
 
 
-14 #17 Budućnost pusta 11-11-2012 00:11
Citiranje Zoran Djordjevic:
Ne procitaj nigde da je Pence izjavio da je zivot "tamo" los. Ocigledno je da nisi razumeo sta je hteo da kaze, a oko Moderne galerije smo vec toliko pricali da je besmisleno opet to isto da ti pricam. Znam da je tebi bitnije da se novcem gradjana izdrzavaju bedne politicke partije, a ne galerije, muzeji, bioskopi, pozorista i biblioteke. Nisam skoro procitao vecu glupost od ove da Ljuba ovim izjavama zeli da skrene paznju na sebe. Ciju paznju? Tvoju? Ljuba jeste napravio uz pomoc grupe pametnih Modernu Galeriju koja je jedna od najboljih galerija u Srbiji. Valjevu treba da je cast sto ima takve ljude kao sto su Ljuba. A bezimenih koji ce to iz mraka pljuvati i politizovati ce uvek biti.




Jedina politizacija u svemu ovome je ona koja se nalazi u intervjuu Ljube Popovica, a onda i u vasem postu, gospodine Djordjevicu.

Ako nekome govorite kako je lose da postane deo Evropske unije, a sve vreme zivite u toj istoj EU, onda je to licemerje.

Galeriju sam spomenuo, ne zato sto mislim da je losa (naprotiv), vec zato sto je njeno postojanje i funkcionisanje uz pomoc drzavnog novca zapravo dokaz da su tvrdnje Ljube Popovica o nekakvom "progonu" njegovog lika i dela zapravo netacne.

O umetniku Ljubi Popovicu sve najbolje, ali o Ljubi Popovicu, tumacu nase stvarnosti u Srbiji, ne mogu to isto da kazem. Narocito kada pri kraju tog intervjua kaze sledece: "Od tada, mene predstavljaju, kao „francuskog slikara srpskog porekla“ jer u Parizu, živim 45 godina, ovde mi je atelje, banka, ovde mi je sve."

Njemu je, dakle, sve tamo, a nama je sve ovde. Zato bih ja ovde da sam sebi uredjujem zivot. To sufliranje sa strane na nacin kako ga servira Ljuba Popovic je uvredljivo.
Za njega je demokratija sarena laza, ali sve vreme zivi u jednoj (Francuskoj) i ne vidimo da se na to zali.
Citiraj
 
 
-21 #18 hgnjghj 11-11-2012 00:32
U poslednjih 10 godina Rusija je donirala Srbiji 0 evra, A Evropa par milijardi. Izvoz nasih prozivoda u Rusiju je 80% manji od izvoza u zemlje EU, tako da je jasno kome treba Srbija da se okrene.

Buducnost pusta je u pravu kada govori o licemerju, Ljuba sedi u Francuskoj a nas usmerava na Moskvu i Peking, pa ako su Moskva i Peking dobri sto on ne zivi tamo.

Respect za Ljubu kao slikara!
Citiraj
 
 
+3 #19 Zoran Djordjevic 11-11-2012 01:01
Ovo je intervju star bar 4 godine jer Ljuba danas ima punih 78. Bas tih godina kada je pravljen ovaj intervju na vrlo cudan nacin Ljubi je u Beogradu u zadnji cas otkazana vec pripremljena velika izlozba. Da li se neko pita zasto je Ljuba jako malo izlagao u ex Jugoslaviji i danasnjoj Srbiji? Ljuba je slobodan i izuzetno iskren covek koji ce uvek takav biti. Jako je uvredljivo njega nazivati licemerom, a posebno izmisljati kako on "usmerava" na Moskvu i Peking. Ljuba kaze vrlo jasno, a i ja se apsolutno slazem sa tom cinjenicom, citiram : Takođe je pogrešno misliti da je Evropa za nas jedino rešenje i zaboraviti da postoje Rusija, Kina, Indija i druge velike zemlje sa kojima možemo da sarađujemo, a koje nas neće uvaljivati u zamke o hvatanju Karadžića, Mladića i slično, niti na nama primenjivati metod „štapa i šargarepe“, ističe naš sagovornik i ponovo se vraća na „gospođu Biserko“, koju, verovatno, iritira to što je on, u jednom trenutku, izjavio da je „na strani Karadžića i Mladića i onih koje juri policija“. Zato mu se nametnula i jedna uspomena iz detinjstva.
Spisku drzava koje Ljuba pominje, a koje su danas trenutno daleko mocnije od pijane EU, pa tako, kao uzor i interesantnije Srbiji, dodao bih i Brazil. Klan okupljen oko propalog DS-a je lansirao ordinarnu glupost da ce u Srbiji sve procvetati kad udje u EU. Kao da je ulazak u EU carobni stapic koji ce izleciti posrnulo srpsko drustvo. Po logici Buducnosti Puste, ako sedis u Valjevu, nemas pravo da kritikujes to drustvo???? Mislim... potpuno [cenzurisano]oi dno razmisljanje. Da se kladimo da Buducnost Pusta dobija platu radeci za neke beogradske nevladine organizacije ili "strucne" agencije za prodaju magle.
Citiraj
 
 
+3 #20 ACHIM ALEKSICH 11-11-2012 01:07
Shta je licemerno, u Ljubinom intervju,nishta .Nikakve lazi,niti, poluistine on ne shiri,na protiv.Licemerno je,reci da Ljuba pokushava nekom da uredjuje zivot,Ljuba prica, objashnjava, zivot,danashnji kakvog ga vidi,i kakav je on u stvari,bez pretenzije da nekog na neshto "navuce".I to radi u svojoj odbrani, jel ga optuzuju, da je NACIONALISTA, I KAO TAKAV NEPOZELJANU SRPSKOJ JAVNOSTI.To su mishljenja nekih tamo koje je neko zaduzio da brinu o NACIONU.e LJUBA KROZ NJIH TUMACI TE KOJI GA ZA TO OPTUZUJU,ALI NEMA NAMERU DA TEBE ILI BILO KOGA UCI ZIVOTU, ILI DA NEKOM UTERUJE PAMET U BULJU,I UREDJUJE MU ZIVOT.Tvoj zivot tvopja stvar, slushaj RASPUCINA ako hoces SRBIJA je konacno slobodna zemlja,a tvoja stvar, koga cesh da slushash.I gde je tu sufliranje sa strane, kakav texst to Ljuba po tebi pokushava da dobaci naroduu Srbiji.Generaciski dobar deo ljudi kojima Ljuba pripada ima slicno mishljenje o savremenim zbivanjima shirom EVROPSKE ZAJEDNICE.Ja ti takodje mogu tumaciti Evropu bolje nego SRBIJU.Ja danshnju Srbiju,i ovakvo Vajevo ne poznajem.Valjevo puno heroina,puno jadnih pasa lutalica,nezapo slenih, razvedenih,Valj evo puno bele kuge,Valjevo,os iromasheno duhom,svedeno na grabez, kriminal,lopovl uk,ne poverenje.Valjevo gde se prijatelji vishe ne susrecu,prijate lji koji samo traze pare na zajam da ih nikad jedan drugom ne vrate.Valjevo gde se vishe zadata rec ne racuna,niti vazi .I da ne nabrajam vishe,ja takvo Valjevo ne poznajem.Ljudi bogati duhom nikad nikog ni na shta ne primoravaju.Meni bi bila cast da mi takva velicina kao shto je POPOVIC IZNOSI SVOJE MISHLJENJE, o tekucoj problematici,da vshi svoj hrabri sud, s kojim mozes da se slozish ili ne slozish.Al prvo ga treba dobro rastumaciti,pa onda reci neshto tako smelo,kao shto doticni pokushavaju o njemu da govore.tO SHTO JE fRANCUSKI SLIKAR, TO SVOJATANJE,PA VALJDA TI JE JASNO DA GA ZELE DA USVOJE JEL JE VELIKI,UMETNIK, AL BOG MU JE DAO DA BUDE RODJEN KAO SRBIN a to se ne da izbrisatiTo proganjanje bash i zacudjuje Popovica,jel ne vidi razloge za to.To sto bi ti kupio ime Galeriji sa drzavnim novcem, okaci macku o rep.Da nije tih vecitih ENTUZIJASTA koje je skupio Ljuba zajedno sa D Mihajlovicem ,ne bi bilo MODERNE GALERIJE.I ako bi kojim slucajem Popovic digao ruke od galerije teshko da bi se moga povratiti, na stara dobra vremena.Covek tako pokazuje svoju shirokogrudost prema gradu kome svakako pripada,i u koji se stalno vraca,ali ne da tebi i slicnima tebi soli pamet,o demokratskim principima zapada nego da neshto dobro uradi za OTECESTVO. Mnozili se takvi da Bog da
Citiraj
 
 
+2 #21 ACHIM ALEKSICH 11-11-2012 05:11
Ovde pojedini treba da uce stilove prvo pa da onda daju komentare.Ljuba, sluzeci se sarkazmom, lepo to oslikava.Samo ga Bukvalno pojedini "PISCI" kapiraju,tj ne kapiraju, pa kad krenu komentari tipa HVALI SELO A ZIVI U GRADU, NJIHOVA OMILJENA TEMATIKA.oDMA TU TRPAJU I POZNATOG SLIKARA, U TE VODE.Njima je takav nacin kazivanja jako blizak pa ga tako i kapiraju.Pa Ljuba ne hvali "SELO" a zivi u gradu, nego opet istinito oslikava u svom interviju, stanje srpskog duha u matici zemlji tj Srbiji.On duh dijaspore dobro poznaje, zato ga tako i oslikava,tako kako jeste.Rekavshi da ga odma glava zaboli kad krenu price oko takve DEMOKRATIJE.Covek lepo sebe svrstava u ANARHISTE,pa dajte mu pravo da to uradi,valjda on naj bolje zna shta i kako razmishlja.Sve vam je "KAZATO" u intervju,a Vama izgleda samo radi ona nasha cuvena potraga za dlakama u jajetu, trazeci rupu, i cekajuci u krivini, da mu mi srocimo i pokazemo gde je SHUPALJ".SVAKO IMA PRAVA NA SVOJ PUT U ZIVOTU ZATO darogi druzja, podseticu Vas na cuveni narodnjak PUTEVI SE NASHI RAZILAZU.Ostavite coveka na miru, uz nuzno poshtovanje njegovog zivotnog delanja, kojim je zaduzio OTECESTVO. I shta god Vam rekao znajte da je u pravu, samo se potrudite da to shvatite.
Citiraj
 
 
-3 #22 br 11-11-2012 08:46
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=934109
Citiraj
 
 
-25 #23 Zdravko 11-11-2012 10:03
Citiranje Budućnost pusta:
Uz dužno poštovanje prema slikarskom opusu Ljube Popovića moram da kažem da ovaj intervju obiluje licemerjem.


PENCE JE STARI LICEMER. BIO I OSTAO.

Čega se lola setio posle 7 godina - da je nacionalista. Iako dugo nije ni znao da postoji pojam "nacionalista" iako je živeo i u Kraljevini Jugoslaviji i u Jugoslaviji Josipa Broza.
Stvarno je brezobrazna ova Sonja, da udari na čoveka koji dugo nije ni znao da postoji inkrimisani pojam. Baš nema smisla.

Eeee, a "da je ta žena lepog imena (Sonja Biserko je, zaista, lepo ime), koju nikad u životu nisam upoznao, niti znam šta je uradila za našu državu, niti ko joj je dao pravo da određuje kriterijume, dakle, da je u pitanju neka lepa dama, plavokosa i plavooka – ja bih joj ovaj ispad, možda, i oprostio".

Očigledno da hudožnik voli "plavokose i plavooke dame" i da im prašta sve, al, jbg, Sonja Biserko nije takva. Baš velika šteta.

A tek ovi t***** iz Nove demokratije što mu se uvlače. Oni su posebna priča.
Citiraj
 
 
+1 #24 Zoran Djordjevic 11-11-2012 12:19
Citiranje br:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=934109

Intervju – Ljuba Popović, slikar >




Propadanje u seljacizam

dragan todorović

"Neke moje slike, kao Mesečarka, nalaze se u najvećim svetskim muzejima i kolekcijama nadrealizma, a država od mene nije otkupila nijednu sliku. To je katastrofalno za državu, ne za mene"


Proteklog vikenda, u subotu 29. maja, u Modernoj galeriji Valjevo, koja je jedna od najprestižnijih i najdoslednijih u zemlji, otvorena je Izložba crteža (1952–1962) našeg slikara Ljube Popovića (1934), koji od 1963. živi i stvara u Parizu. Govoreći o senzacijama pri susretu sa crtežima iz najranijeg perioda, Popović kaže: "To je bilo kao da sam vremenskom mašinom otputovao u jedno drugo vreme. Kad sam to video, imao sam utisak povratka u prošlost, i to je izazvalo refleks na mladost, kada se radilo sa više emocija nabijenih u crtež i slikanje. Te emocije su bile tako snažne da su napravile neku vrstu putokaza za buduće slikarstvo, jer sam iz tog sveta koji sam crtao i precrtavao stvorio podlogu za jednu filozofiju umetnosti i života.

Sve je to uticalo na formiranje vizije koja se odrazila kroz čitav opus, bez obzira na razne izme u slikarstvu, uticaje, promene, sve je to za mene bilo sa strane, ja sam to pratio, ali se ništa nije lepilo. To me je očuvalo u vremenima koja su kontroverzna u smislu umetnosti i slikarstva."

"VREME": Praktično ste se formirali na Akademiji, većina izloženih crteža je iz školskog perioda?

LJUBA POPOVIĆ: Valjda je odlučujući bio susret sa modelima na Akademiji, treba da se zna da su to bili ljudi bez posla, koji su preživljavali pozirajući. Nisu to bile neke lepotice, nego sasušene mučenice ili starci. To je kod nekih izazvalo otpor pa su se okrenuli apstraktnom slikarstvu, dok je na mene uticalo drugačije poklapajući se sa nutricom. Slično je bilo i sa Žikom Pavlovićem, jer je i on bio takav, on bi taj "crni talas" snimio i da je živeo u Njujorku.

Tu ste, što se kaže, ispekli zanat?

To je neprocenjivo. Ja sam prvo bio na Primenjenoj umetnosti, gde mi je profesor bio i Vasa Pomorišac, odakle sam izbačen zbog "zagađenja okoline", slikanja raspadnutih i iskeženih tela. U stvari, ja nisam imao nameru da postanem slikar, teško se živelo, iz Valjeva sam otišao u Beograd sa dečjim dodatkom, upisao Primenjenu akademiju sa namerom da se usavršim u plakatu, da od toga živim. Međutim, ostajao sam po podne u klasi, počeo da crtam, uglavnom neke žene sa deformacijama, to je raslo, izbačen sam, upisao Likovnu akademiju, i to je napravilo prekretnicu.

Ali i Primenjena je ostavila dubok trag, naročito profesor Pomorišac, koji je bio đak Minhenske akademije. Recimo, tehnika podslikavanja, koja je obeležila celo moje slikarstvo. Naučio sam da slika ima i podlogu, radiš sa belom i nežnoplavom, tamo gde je brada, onda sve to okupaš bojom koja je u boji kože, i ta plava prelazi u brijano zelenu.

Iz tog perioda su i poznanstva i prijateljstva za ceo život?

Da, Nikola Rudić, Miša Martinović, poznanstvo sa Živojinom Pavlovićem, koje je bilo značajno za mene. On je na našu klasu došao sa lečenja na Golniku, i bio je prvi čovek koji je obratio pažnju na moje crteže, rekao je da su izvanredni, dok su drugi smatrali da se iživljavam. On mi je skrenuo pažnju na Tomasa Mana i druge pisce koje valja čitati. Žika mi se pohvalio da je, kao đak Šabačke gimnazije, dobio drugu nagradu na novinskom konkursu koji je organizovao Zira Adamović, na temu "Koji vam se film najviše dopada i zašto". Napisao je rad o filmu Bakonja fra Brne, nije se mogao setiti ko je dobio prvu nagradu, a to sam bio ja, pisao sam o filmu Džona Hjustona Blago Sijera Madre...

Još radite crteže, ilustrovali ste i neke knjige, Mamuze za njene sapi Milana Komnenića?

Retko sam ilustrovao knjige, jer je crtež delikatna priča. To je kao ljubavno pismo, toliko intimno, da teško može da se izloži. Ne volim da izlažem crteže, mislim da sam to uradio samo dva puta, ovo je izuzetan slučaj, naterale su me dve stvari, to što sam preko njih otišao u drugo vreme, i što Valjevo to treba da vidi u povodu 25 godina Galerije. Izložba je za mene svojevrstan inventar, da vidim šta sam radio, jer drugačije je kad je crtež u fioci, a drugačije kad je izložen kao objekat. Crteži su podeljeni po tehnici, crteži masnom kredom, tankim perom, crteži gustim linijama, i oni sa razblaženim tušem, koji su vazdušasti i najbliži slikama. Imam jednog kolekcionara u Belgiji koji skuplja moje crteže, ima ih preko 400.

Zanimljiva je definicija Milenka Radovića, koji je napisao tekst za katalog izložbe: "Ljuba je slikar profesionalac koji je u duši amater"?

Reč amater može imati pežorativno značenje, međutim, amater je ljubav, žar za egzekucijom. Milenko je to dobro primetio, ja sam sačuvao taj žar koji sam imao kao dete prema stripovima i knjigama. Nikad nisam smatrao da sam umetnik, ta reč me je izbezumljivala, smatram da sam majstor svog zanata. Na Akademiji sam se trudio da naučim što više od toga, od Vase Pomorišca, Marka Čelebonovića, Mile Milunovića...

Sačuvao sam ljubav za svaki komadić platna, kad mu prilaziš da ga opipaš, kao telo žene. Recimo, ja boje uzimam kao pastu za zube, ne treskam po paleti, nije reč o štednji, nego o tome da poštujem boje. Ne mogu da kažem da plava ide sa žutom, nemam pojma o tome, ja radim instinktivno, na paleti sam kao slepac, znam u kom kraju palete je boja koju želim, platno je udaljeno 50 metara, i ja stalno šetam, zato što boja na platnu mora da bude kontrolisana kao ton u muzici. Dok idem prema platnu, ako primetim da ta siva na četki nije dovoljno siva, ja se vratim da joj vratim tonalitet, tako da ja praktično slikam iz daljine.

Na vaše slikarstvo su uticali i stripovi, knjige, filmovi...

To nije imalo direktan uticaj, to se taložilo u nekom mom podzemnom svetu. Posle mnogo godina u Parizu pravim neku veliku glavu, lobanju, ispred koje su neke spodobe, i slučajno, u pauzi, pregledam stripove Mikija Miša i otvori mi se da sam kao klinac bio fasciniran lobanjom u džungli sa Fantomom... Ja sam gutao literaturu, avanturističke romane, nema šta nisam pročitao, imao sam u Valjevu tzv. Zečinjak u kome su bile knjige biblioteke "Plava ptica", stripovi Andrije Maurovića koji su izlazili u Zagrebu, to je talog koji se godinama stvarao, na to su se nakalemili filmovi, Valjevo je imalo četiri bioskopa, bilo je drugi grad po gledanosti filmova...

Slikarstvo je kompleksna priča, nije za svakog, to traži kompletnu predaju, kao da si kaluđer koji ne izlazi iz ćelije.

Znate da kažete da ste "u nesporazumu sa državom"...

To imam pravo da kažem, jer za razliku od raznih drkoša, koji drže četku i imaju atelje, meni niko nikad nije ponudio atelje, naprotiv, uzeli su mi atelje u Beogradu, i spalili šta je bilo u njemu, tridesetak velikih aktova, druge za mene dragocene stvari, stripove, male formate "Mikijevog carstva", neke Šejkine slike koje ovaj nije imao gde da drži...

Bez obzira na to da li nešto vredim, ili ne, ne zaslužujem taj status kod države. A nikad ništa nisam tražio od države, ni stipendiju nisam imao, nisam dobio nikakvu nagradu, niti bih hteo da je uzmem, nagrade su za književnike, da povećaju tiraže, a slikari nemaju pravo da primaju nagrade, jer ne mogu ja da budem bolji od Vlade Veličkovića, ili on od mene, nismo mi fudbalski timovi, zbog toga sam, kad su mi Karić i drugi nuduli nagradu, to odbio. Mi smo majstori svog posla, i to je kraj.

Neke moje slike se nalaze u muzejima, u najvećim svetskim kolekcijama slika nadrealizma, kao što je Mesečarka, zajedno sa Dalijem, Maksom Ernstom, De Kirikom, niko nikad iz Srbije nije upao u takvu kolekciju, i to je neka nagrada koja je veća od novca. Ali u našim muzejima je samo jedna moja slika, država od mene nije otkupila nijednu sliku, to je katastrofa po državu, ne po mene.

Jedino je, davno, Aleksa Čelebonović radio na tome, zato i ta jedna slika u muzeju. Ja nisam gorak na to, znam šta radim, koliko imam monografija u svetu. Nisam imao podršku srpske države i srpskih tajkuna, ali sam na tržištu opstao zahvaljujući čoveku koji vodi vodu "Perije", ima dvadesetak mojih slika, kupovao je i Dadu, i on je na tržištu stvorio moju cenu, posle njega se pojavio čovek iz Normandije, koji kupuje samo velike formate, i on me je održao na tržištu, ja sam zahvaljujući Francuzima opstao i dobio međunarodnu reputaciju...

Bez obzira na sve ne nosim gorčinu, nikad nisam rekao lošu reč o svojoj državi, čuvao sam se toga kao otrova, naravno, kad dođem u zemlju, imam pravo da kritikujem, ali tamo ne. Mi imamo krš grešaka, ko zna čega sve na glavi, ali to nije priča za mene, ja poštujem reč "otadžbina".

"Nesporazum" je i što se godinama ne realizuje vaša "pristupna" izložba u SANU-u?

Imao sam nagoveštaje njihovog pokajanja preko Ljube Simovića, jer je otišao Taj koji se time bavio, zaboravio sam mu ime, jedan koji je imao ogromnu crvenu glavu. Simović mi je preko Danojlića preneo neke signale za tu izložbu, ali ima jedno pitanje koje je teško za rešavanje, Simović je pesnik, i on živi u oblacima, nisam hteo da mu kažem, ali rekao sam da Akademija mora na neki način da mi se izvini, zašto su mi odložili spremljenu izložbu. I postoji taj problem kako skupiti slike, imam tri-četiri slike, od slika živim, kako da skupim 20-30 slika, oni koji su ih kupili hoće osiguranje, a to su pare, ja te pare nemam, niti ih ima Akademija, kako oni misle da naprave izložbu, to ne znam, pitaj Gospoda boga. Ja se držim toga da je moje da pravim slike, nije moje da pravim izložbe, izložbe neka prave oni kojima je to posao.

Svi kažu da je kultura važna za promociju jedne zemlje...

Neka naša priča je kao kad pitaš čoveka "Gde je Nušićeva", a on kaže "Tu je", jer zna gde je, ali ti ne znaš, tebi treba da kaže, "Prva desno, druga levo", da objasni. Isti slučaj je sa našom državom, imamo kvalitetno nasleđe, taj XIX vek, dragocenosti, mi mislimo da to ceo svet zna, ali to treba da se pokaže. Mi samo pričamo priču, hoćemo u Evropu, a kako, oni misle tako što će da usvoje zakone, uhvate Mladića i slične, a u Evropu se ide kulturom, jedna zemlja mora da pokaže svoju fizionomiju, da tamo vide s kim imaju posla. Jer kultura je najjeftinija investicija, živi primer je ova Galerija, ima dva zaposlena i jedan telefon, a najbolja je u Srbiji.

Najveća nesreća, u celom svetu, a pogotovu kod nas, jeste to što je politika prva, što ona diktira celu priču. Čim politika diktira priču, nema napretka, jer ona je uska, ko sad zna ko je bio predsednik opštine za vreme Betovena, ko je bio šef države, niko. Mi moramo da kažemo, i pokažemo šta su naše vrednosti, od kukuruza do muzeja, a ne samo da lunjamo i pričamo o demokratiji, demokratija nije za svaki narod...

Dođosmo i do te politike, u Srbiji udarila neka ravnodušnost...

Moram da budem oprezan u smislu kritike, ne bih hteo da budem zli starac koji samo gunđa, izbistrim svoja razmišljanja, odvojim lični život od života zajednice, jer ja nisam serijski tip. Ali i ja primećujem neku apatiju, močvaru, ljudi su zamoreni politikanstvom i politikom. Imali smo Broza, Miloševića, koga smo oterali i mislili da će se sve rešiti, ali došli su ljudi koji ne znaju šta je država, kojima je vlast udarila u glavu 40 stepeni. Jedina svetla tačka je bio Đinđić, i sad tumaramo, ušli smo u fazu da sve ide nizbrdo.

Neke stvari ne razumem, imamo svet, ljude koji sebe diktiraju medijima, umesto da mediji diktiraju njemu i njima. To je naša nesreća i naš seljacizam koji je prevladao, valjda mediji treba da vaspitavaju ljude, a ne ljudi njih. To je katastrofa, ni etike, ni kulture, ali sve to polazi od glave, od onoga, i onih, koji vode državu.

Da se za kraj manemo politike...

Ja sam ušao u godine kad prikupljam energiju za sliku, radim samo pre podne. Pokušavam da napravim neku vrstu testamenta, zadnja slika koju radim je formata 4 x 2,60, i pretrpela je razne nazive. Poslednji, koji je došao nekim proviđenjem, glasi – "Ima li života posle smrti". Pošto ne zavisim od sitnih trgovaca, mogu u potpunosti da se posvetim toj slici i slikanju, imam atelje koji je miran, u dobrom kvartu, imam dobro svetlo, sobu gde da se odmorim, žar o kome smo pričali...
Citiraj
 
 
-1 #25 Rekoh ja... 11-11-2012 12:26
Mnogi portali imaju tu mogućnost da dozvoljavaju komentarisanje, pa tako i oaj ovde naš - a to i nije tako loše - no, postoji valjda neka unutrašnja mera svakog čoveka da ''dobro izračuna'' koga i šta komentariše... Ljuba Popović se, mada ga vidim ovde mnogobrojni zovu i pišu kao PENCE, piše kao LJUBA POPOVIĆ i to masnim slovima, a to što ga mnogi, sticajem okolnosti znaju jer se rodio i odrastao u ovom gradu, nema nkakve veze sa onim KO JE i ŠTA JE on, LJUBA POPOVIĆ...Nije Pence ili ti Ljuba, LJUBA POPOVIĆ, jer ume kao nešto da slika po nekim tamo Francuskama - ne, on nije slikar, LJUBA POPOVIĆ je UMETNIK, a to podrazumeva mnogo stvari na gomili...MIŠLJENJE pre svega i pravi odnos prema stvarnosti...
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu
PRIČE IZ NEZABORAVA PRIČE IZ NEZABORAVA
Pozivamo Vas na promociju knjige "Priče iz nezaborava" arhimandrita Alekseja Bogićevića, koja će bit...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21 - 27. novembra 2019.
 ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 21. i 22. novembar u 17.30h 23. i 24. n...
Detaljnije o programu
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja