SLUŠAJTE I POŠTUJTE PRIVATNOST I POVERLJIVOST

ponedeljak, 10 oktobar 2016 06:59

Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije. Poslednjih godina broj samoubistava u Srbiji je u porastu, svake godine blizu 1.400 osoba oduzme sebi život, a psihički problemi smatraju se jednim od glavnih "okidača". Porodično nasilje, depresija, i crne hronike postale su stvarnost Srbije.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja, pokriva "psihološki prvu pomoć" koja se odnosi na osnovnu psihološku podršku od strane ljudi koji se nađu u ulozi pomagača bilo da su zdravstveno osoblje, nastavnici, vatrogasci, radnici u zajednici ili policajci. Uprkos svom imenu, psihološki prva pomoć pokriva psihološku i socijalnu pomoć. Baš kao u sistemu osnovne zdravstvene zaštite koja se sastoji od fizičke prve pomoći, postoji sistem mentalnog zdravlja koji treba da pruži prvu psihološku pomoć u nevolji. Tim povodom razgovaramo sa kliničkim psihologom, Milenom Sekom Maksimović.

Ako uzmemo u obzir da se u Srbiji nedovoljno govori o zaštiti mentalnog zdravlja u zajednici, dolazimo do zaključka da je termin psihološke prve pomoći velika nepoznanica. Šta on u stvari predstavlja?

To je možda nepoznanica u terminološkom smislu ali u praktičnom se primenjivala mnogo puta u poslednjih nekoliko decenija uzimajući u obzir različite krize kroz koje smo prolazili (krize izazvane ratovima u bivšoj SFRJ, bombardovanje, prirodne katastrofe).

Šta je u stvari psihološka prva pomoć (PPP)? To je proces pružanja humane, podržavajuće pomoći osobama koje su nedavno pretrpele ozbiljan stres. Cilj je da se kroz saosećajan I nenametljiv kontakt napravi procena potreba i problema, obezbedi osećanje sigurnosti i smirenja, da se pomogne ljudima u rešavanju bazičnih životnih potreba, da se pruže informacije, da se uključe u mrežu socijalne podrške, zaštite i preveniraju mogući problemi i štete, da se osnaže uz prepoznavanje njihovih snaga.

Da li se kod nas posvećuje dovoljno pažnje ovom tipu pomoći?

Bez obzira što je bilo dosta pomagača u svim pomenutim dogadjajima, mislim da se ovom tipu podrške ne posvećuje dovoljno pažnje jer nema dovoljno edukacija za profesionalce, volontere i sve druge pomagače koji se uključuju u rad na terenu u kriznim situacijama. Često se smatra da je najvažnija materijalna pomoć, a da je PPP kao i dalja psihosocijalna podrška manje bitna. Moje mišljenje je da ove dve vrste pomoći ljudima u krizi ima jednaku važnost i PPP mora biti deo sveukupne pomoći koju zajednica pruža osobama u krizi. Zato i nije čudo što je ovo tema ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja jer je hiljadama migranata širom sveta upravo ove godine bila neophodna psihološka prva pomoć.

U Srbiji smo se, nažalost, susreli sa razornim zemljotresima, ratovima, velikim poplavama. Nakon poplava radili ste u kolektivnom centru u Obrenovcu i bili ste na čelu psihosocijalnog tima Caritasa Valjevo koji je pružao ovaj vid podrške poplavljenima. Koliko je važan blagovremeni kontakt obučenog osoblja sa osobama koje se nađu u nevolji? Kuće se lako obnove, da li isto važi i za mentalno zdravlje?

Vanredne situacije, u kojima se ljudi nadju, mogu da stvore širok spektar problema i kod pojedinca, porodice, u lokalnoj zajednici ali i na nivou celog društva. I na svakom pomenutom nivou, vanredna situacija narušava uobičajene odbrambene kapacitete, povećava rizik od različitih problema i ima tendenciju da poveća već postojeće probleme socijalne nejednakosti i nepravde kao što se i kod nas dešavalo tokom najskorijih poplava. Mora se pomenuti da su u vanrednim okolnostima mentalno zdravlje i psihosocijalni problemi izrazito povezani, pogotovu ako su već postojali problemi i socijalne i psihološke prirode kao na primer ekstremno siromaštvo, pripadanje diskriminisanim, marginalizovanim i drugim osetljivim grupama. Naravno, problemi mentalnog zdravlja i psihosocijalni problemi se javljaju i u situacijama razdvajanja porodica, narušenih socijalnih mreža i narušenog opšteg poverenja u društvo, uništenih društvenih objekata i naravno izgubljenih objekata za stanovanje, kao i kod osoba kod kojih su već postojale ozbiljne smetnje mentalnog zdravlja ili zloupotreba supstanci.

Kad se sve ovo uzme u obzir, očito je koliko je bitno obezbediti blagovremenu intervenciju obučenih osoba koji mogu da pruže psihološku prvu pomoć i dalje, psihosocijalnu podršku. Ukoliko se ova vrsta pomoći ne obezbedi, postoji ozbiljna opasnost produbljivanja i psiholoških i socijalnih problema.

FOTO

Svako od nas može da se nađe na mestu nesreće u kojoj su povređeni ljudi. Možemo da budemo radnik zdravstvene zaštite ili komšija koji razgovara sa nekim iz svoje okoline, ko je upravo bio svedok nasilne smrti bliske osobe. Možemo biti volonter u toku elementarne nepogode ili volonter koji pomaže migrantima koji su nedavno stigli u našu zemlju. Da li svako od nas može da savlada osnovne principe psihološke prve pomoći i da pruži podršku ljudima koji su veoma uznemireni? I najvažnije, da li postoji šablon i šta je ono što u takvim situacijama, ne treba reći.

Ako uzmemo u obzir šta psihološka prva pomoć nije nešto što samo profesionalci mogu da rade, nije profesionalno psihološko savetovanje, nije psihijatrijska ili klinička intervencija, nije tzv.psihološki debrifing, nije insistiranje na detaljima i osećanjima vezanim za kritični dogadjaj, onda možemo da kažemo da psihološku prvu pomoć mogu da pružaju različiti profili pomagača – od profesionalaca koji se bave mentalnim zdravljem, zdravstvenih radnika, pripadnika civilne zaštite, humanitarnih radnika, nastavnika, pripadnika policije – naravno, pod uslovom da se obuče za PPP.

Smatram da svaki volonter i osoba koja je angažovana na terenu u radu sa ugroženima treba da prodje obuku za PPP da bi se izbegle štete usled pogrešnog pristupa.

Ono što treba znati je da nisu svi ljudi traumatizovani. Ne treba da se pretpostavlja šta su doživeli, niti da se postavljaju dijagnoze, ne treba da se insistira na patologiji, na slabostima, greškama, ne treba očekivati da se može rešiti svaki problem, ne treba suditi ni jednom postupku, ne treba davati svoje mišljenje već slušati.

Treba biti smiren i strpljiv, treba naći mirno mesto za razgovor, treba komunicirati uzimajući u obzir dob, pol i kulturu, dati im do znanja da ih slušate i da poštujete privatnost i poverljivost.... Treba voditi računa o dostojanstvu, sigurnosti i pravima osoba koji su doživeli katastrofu.

Treba voditi računa o merama koje postoje tokom vanredne situacije. Pomagači treba da vode računa o sebi.

Iz ovih nekoliko bazičnih zahteva, jasno je kojiko je psihološka prva pomoć delikatna intervencija i zašto je potrebna obuka za njeno pružanje.