Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
"JEL JASNO"?! YES SER!
ponedeljak, 27 avgust 2007 02:45

 

Na kafici sa Slavicom Sabo Tripković, novinarkom nedeljnika "Napred" koja bi volela da napusti ovu profesiju i da se zaposli u Botaničkoj bašti ili nekoj galeriji, pa da sedi ko ulje na platnu, kad joj već Betmen nije brat!

 

Da li je novinarstvo baš ono čime si želela da se baviš u životu? Da li kao i većina novinara sanjaš o karijeri na elektronskim medijima (ili je rad u Napredu baš ono što ti odgovara)?

 

- Što bi rekao ministar prosvete na konferencijama za novinare „Hvala na pitanju“! Zašto „hvala“? Zato što je pravo osveženje da nama, novinarima neko kaže dobar dan, kako ste, šta ima? Stalno mi postavljamo pitanja, pišemo o drugima i praktično smo sredstvo između sagovornika i publike, pa je lepo da neko i nas pita za zdravlje i mišljenje

 Slavica Sabo Tripkovic

Dakle, još kao mala htela sam da budem novinarka i da prodajem novine na trafici. Sada, da mi je ponovo 17, a ova pamet bila bih programer, ali za prekvalifikaciju je kasno. Mada ovde, u zemlji Srbiji, ima mogućnosti za političku prekvalifikaciju, znači da jednog dana, ako stanem iza neke partije, mogu da radim na primer u Direkciji za urbanizam i izgradnju Valjeva. Posle partija na bezobrazne novinarske provokacije kaže: dobro, nije ona arhitekta, pa ni urbanista, ali kao novinar razume se u razne stvari, a tek što ima cveće na balkonu! Takođe, mi kao stranka možemo da garantujemo za svog člana!

 

Međutim, koliko je realno da sad, u tridesetim završim kvantnu fiziku, toliko je verovatno da se učlanim u neku partiju, i tu sam, gde sam, u "Napredu" sve čekajuć Godoa i da se nešto u Zemlji promeni.

 

O elektronskim medijima ne sanjam, radila sam i na te-veu i na radiju. Televizija je atraktivna, ljudi te prepoznaju, imaš neku vrstu moći jer si poznat, evo je ova sa televizije, daj joj traze kiflu... Drugačije se i sagovornici odnose prema tebi, jer znaju da će i oni biti na ekranu, pa će ih videti rodbina i komšije, što je "teže" od crnobele slike u novinama. Međutim, to je mašina koja guta puno vremena i u kojoj zavisiš i od kamermana i montažera i ostalih kolega koji čekaju svoj red u montaži. Novine su, po mom mišljenju, najbolji, ali i najteži medij, jer moraš da se potrudiš da budeš pismen, jasan, tačan, ali i da opismeniš sagovornika, jer čitaoci hoće da razumeju šta je neko hteo da kaže. Zatim, tekstu u novinama možeš da se vratiš milion puta, da ga čitaš i analiziraš do mile volje, a onda da nađeš nešto što ti se ne sviđa, pa da tužiš tog nesrećnog novinara. Ali hajde onog na radiju ili te-veu uhvati za reč!

 

Novinarstvo uglavno doživljavamo kao uzbudljivu i dinamičnu profesiju, koliko ova slika odgovara radu u lokalnim medijima?

 

Novinarstvo u Valjevu nije ni uzbudljiva ni dinamična, ali ni cenjena profesija. Novinari, za šta smo dobrim delom i sami krivi, samo su sredstvo da se neki ljudi ili grupe promovišu u javnosti. Tada smo im potrebni, tada ugađaju, fini su, zdrave se sa nama... Ali ako dođeš da ih pitaš nešto o tome kako rade ili što ne rade, tada si im neprijatelj i ne misliš im dobro, pa ti tvrdi do zore da samo radiš svoj posao! Neki te mrze, ali to kriju, drugi ti se ni ne javljaju. Da ova profesija nije ovoliko srozana, da postoji novinarska solidarnost, političari, ali i drugi javni radnici, ne bi smeli da se tako ponašaju prema nama. Međutim, šta ja u Valjevu da očekujem, kad jedan ministar šutira novinare, govori im da su za psihijatriju i vredja na razne druge načine. Ovo je potpuno blesava zemlja, gde je sve otišlo u tri lepe. U Francuskoj, premijer je morao javno da se izvini novinarki kojoj je malo nestrpljivije rekao da trenutno nema vremena da joj odgovori na neko pitanje, nakon čega su ga sve francuske redakcije izignorisale! Naš premijer očas plane, jer za njega nikad nije pravi trenutak da mu se postavi pitanje, il­ gori Hilandar, il je svetac, il je zamišljen nad Kosovom, pa nas otkači i još pita, u falsetu, „jel jasno!?“! Yes, ser! Nego šta nego je jasno, meni je jasno i za takve, pola bog - pola političar, nikad neću glasati! Ne pitam te ja zbog moje babe, već zato što si na javnoj funkciji i zato što građanima moraš da obrazložiš svaki svoj potez, a ne da glumiš boga od naših para!!! Što rekao Gazda, jedan od mojih omiljenih likova iz serije „Bitange i princeze“: ja sam te stvorio, ja ću te i rastvoriti! Valjda veruje da će biti večan. Ali ne uči iz istorije, da prođe Tito, a prođe i Sloba. Doduše, ova dvojica se nisu bila toliko pobožna.

 

S obzirom da je Valjevo mali grad i da uglavnom poznaješ većinu svojih sagovornika, da li uvek uspevaš da budeš objektivna?

 

Meni je jako važno da budem profesionalna, znači i objektivna. Nemam problem da pitam sve što me interesuje bez obzira da li tog nekog poznajem ili ne. Takođe, nemam problem da pišem o nekome zato što ga poznajem ili zato što smo na istoj strani, da tako kažem. Prema njima sam čak i najstroža, jer od njih očekujem najviše. Naravno, bilo je i ljutnje nakon nekih mojih tekstova, ne javljanja, ali ima i ljudi koji su mi uvek dostupni, bez obzira kakav je tekst bio. Nije mi bitno šta misle o meni, važno mi je da je to tačno što sam napisala, a oni neka ga tumače kako hoće: da sam zlonamerna, da sam izvukla iz kontesta ili, što je po meni najgore, da sebi daju opravdanje „pa šta, to i drugi rade“! Mnogo je gore u Valjevu dobiti odgovor, nego postaviti pitanje. Ovde je malo ljudi koji objektivno mogu, znači da se to ne odrazi loše na njihov posao, da budu otvoreni i iskreno govore o nekom problemu, jer tog nekog ili poznaju, ili saradjuju sa njim, ili im je šef ili načelnik. U Valjevu jedino političari pokazuju prstom.

 
 

Kao članu redakcije nedeljnika Napred, koliko često ti se dešava da pišeš o temama koje te zapravo ne interesuju?

Kada sam završila fakultet odmah sam htela da budem filmski kritičar, ali sam videla da to ne ide baš lako. Gde god da sam bila, morala sam da se borim za svoje mesto. Negde ti pruže šansu, a negde ne prepoznaju šta imaju u svojoj redakciji. Ja tačno znam šta umem, a šta ne umem da radim, ali kao najmlađoj u Napredu, ne pripada mi uvek ono što hoću, već ono što neko neće ili ne može i to je ok. Tako sam počela da pratim zdravsto, jer moja draga i omiljena koleginica Renčika nije više mogla da se penje na treći sprat kod upravnika Doma zdravlja. Pa sam ja, sva fobična, počela da pišem o oblasti za koju nisam mogla da čujem. Sada sam već ekspert, pa se nadam da će me Ilija Tripković uzeti za ličnog asistenta, pošto već ima PR-a. Od nedavno mi je uletela i moja omiljena oblast - politika, jer je kolega koji je prati sada urednik.  Znači, pišem o svemu, osim o sportu, mada sam radila nekoliko intervjua sa nekim mladim sportašima. Ali najbolji, i najlakši za pisanje, budu tekstovi o temama koje me zanimaju. I šta najviše volim da pišem – kolumne i to humoreske, ali ih ne pišem redovno kao nekad. To mi je i životna profesionalna želja - da budem humorista, ni manje ni više nego kao Efraim Kišon. Međutim, iako sam se godinama branila pajtonovskim sloganom "Allways look on the bright side of life", u poslednje vreme ni u čemu ne mogu da vidim smešnu stranu, pa razmišljam da, ako ne dobijem azil u nekoj stabilnoj zemlji, da se oprobam u tragedijama. Mislim, u pisanju tragedija.  

 

U poslednje vreme, pogotovo što se elektronskih medija tiče, novinarstvo postaje ženska profesija. Koliko je to u valjevskoj sredini prisutno i šta je po tebi razlog tome?

 

U Valjevu je, osim dopisnika novina, potpuna ženska dominacija. Skoro na promociji nekog projekta kaže lik da se moramo boriti za rodnu ravnopravnost i veću zastupljenost žena u pojedinim institucijama, a preko puta njega bukvalno sve same novinarke. Valjda ćemo se izboriti! Ne znam što je tako, verovatno se žene lakše odlučuju za te-ve, fotogeničnije su, imaju lepši glas, poslodavci se pre odluče za žene nego muškarce, ne znam zaista šta je uzrok toj rodnoj neravnopravnosti.

 

Da li planiraš da ostaneš u Valjevu? Da li mogućnosti koje imaš u ovom gradu odgovaraju tvojim stvarnim ambicijama?

 

Moja životna želja je da ne ostanem u Valjevu, ali mi se nešto nije dalo da je ostvarim. Valjevo je grad koji, po meni, ne pruža ništa, već samo uzima, uzima energiju, volju, radost, zdravlje... U Valjevu nemaš skoro nikakvu šansu da uradiš bilo šta ako nisi politički podoban, a onda možeš da budeš šta hoćeš. Pogotovu nema šansi da se na pravi način baviš novinarstvom. Ja mogu da pišem o čemu hoću, neko može da se ljuti ili ne, ali ovde nema javnosti koja će te o kojima pišemo naterati da urade nešto. Jedva i da beogradski novinari, mislim pre svih na novinare B92, uspeju nešto da izguraju do kraja, ali oni to mogu da urade, prvo jer ih štiti njihova kuća, drugo, jer Beograd ima neku kritičku javnost koja pritisne institucije ili pojedince. A ko će ovde mene da podrži, ko mene štiti?! Novinarstvo je u Valjevu uzaludan posao, jer se niko ne potresa zbog toga što pišeš, ni građani, ni političari. Ove prve, utrnule na višegodišnje gubitke i krizu, ništa ne potresa, već samo gledaju kako da obezbede golu egzistenciju, a ovi drugi misle da je u ime politike sve dozvoljeno, pa samim tim i legitimno. Eto zašto više ne pišem humoreske! Zato što nam vređaju zdrav razum i inteligenciju. Volela bih da napustim ovu profesiju i da se zaposlim u Botaničkoj bašti ili nekoj galeriji, pa da sedim ko ulje na platnu, kad mi već Betmen nije brat!

 

 


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 10 - 16. oktobra 2019.
DORA I IZGUBLJENI ZLATNI GRAD, titlovano10. i 11. oktobar u 17.30h12. i 13. oktobar u 15.30h...
Detaljnije o programu
UKRAĐENA LIČNOS' U VALJEVU
Centru za kulturu 22.oktobra u 20h Milan Lane Gutović neponovljivi je komičar i proslavljeni glumac...
Detaljnije o programu
Bioskop 85 repertoar - izmena
Zbog velikog interesovanja, film Džoker biće na repertoaru i od 17-23.oktobra! Film Rambo - do posl...
Detaljnije o programu
PRAVDO, KRIVA SI PRAVDO, KRIVA SI
Pozivamo Vas na program "Pravdo, kriva si", u utorak, 22. oktobra, u 19 časova , kada ćemo u sali Va...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja