Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
HARMONIKA SA ZVUKOM ANĐELA
četvrtak, 09 novembar 2017 21:37
FOTOKad dođeš u bilo koji grad u Srbiji,  možeš da naiđeš na trgove, parkove, tržne centre, second hand radnje, kineske prodavnice, bilborde sa akcijama sniženja, neukusne grafite, pune kontejnere, izlupane pločnike, išarane spomenike. Kad dođeš u Valjevo kao i u bilo koji drugi grad u Srbiji, sve to takođe možeš da vidiš ali možeš i da čuješ i osetiš nešto drugačije. Nešto neočekivano, nešto vredno, nešto godinama građeno, a talentom i trudom praćeno. Nešto što u sebi nose samo veliki, realnošću neopterećeni, sumornom svakodnevicom nezagađeni, svojom umetnošću spaseni i određeni. U Valjevu možeš da čuješ sjajnu muziku koju stvaraju sjajni mladi ljudi. U svom gradu stasali, a na svetskom podijumu prepoznati i  potvrđeni. Ovo je priča kroz dijalog stvorena sa izuzetnim Valjevcem, Aleksom Mirkovićem, mladim muzičarem očaravajućeg talenta i harizme koji je  krajem oktobra nagrađen na jednom od najprestižnijih svetskih muzičkih takmičenja, 67. Svetskom trofeju harmonike održanom u francuskom gradu On le Šatou. Aleksa se takmičio u dve kategorije. U kategoriji harmonikaša gde je osvojio osmo mesto, i u kategoriji kompozitora,  u kojoj je njegova kompozicija “Bela knjiga” osvojila prvo mesto. O muzici, svojoj prvoj muzičkoj školi, Valjevu, poziciji umetnosti danas i o još mnogo toga Aleksa kaže …

Takmičenja su za muzičare uvek jedna od najjasnijih potvrda kvaliteta, talenta, konkurencije...Tvoj „najsvežiji“ uspeh je prvo mesto na jednom od najznačajnijih takmičenja harmonikaša na svetu. Kakav je i koliko naporan ali i lep i poseban put do samog vrha, što osvojeno priznanje na ovom takmičenju svakako jeste?

Takmičenja su, ja bih rekao, plodovi rada svakog muzičara ili uopšte umetnika. U zavisnosti od toga koliko smo i KAKO radili, ti plodovi će biti više ili manje slatki. I na mom putu razvoja u sferi umetnosti je, naravno, bilo situacija kada sam mnogo radio, a rezultat nije bio u skladu sa očekivanjima. Međutim ja nikada nisam stao. Jedna od mojih glavnih, karakternih osobina je upornost. Ona je potrebna i onda kada ostvarite najveći i najznačajniji rezultat. Uvek morate biti svesni toga da ćete, kada se popnete na jedan vrh, videti bar još jedan, viši od tog na kom stojite. Naravno, ukoliko to želite. Ljudi su različiti po pitanju ambicija. Međutim, mislim da je bitno da postoje bar neke male ambicije, one koje nas guraju napred. Uspeh koji sam postigao prošle nedelje za mene je zaista veoma značajan, ali on je munjevito pokrenuo mnoge stvari u mojoj glavi, i nekako se svako to uživanje u postignutom, kod mene ubrzo pretoči u razmišljanje o nečemu novom, o nečemu što tek treba da ostvarim. Za uživanje u postignutom će biti vremena u nekim kasnijim godinama. Mislim da kada se ''uhvati zalet'' ne treba kočiti, to je besmisleno. Naravno, uvek treba paziti da se stvari ne otrgnu kontroli. Mislim da se ne smemo previše izdići, šta god postignemo, jer ne postoji uzalud poslovica: ''Ko visoko leti, nisko pada''. Moja tvrdnja je da je skromnost hrana umetnosti.


Jedan si od najuspešnijih srpskih muzičara najmlađe generacije. Bavljenje umetnošću definiše tvoj profesionalni put i verujem celo tvoje biće. Tvoj kvalitet te je do sada dovodio u dodir i sa drugim sredinama. Da li možeš da podvučeš paralelu između pozicije kulture, umetnosti i obrazovanja u Srbiji i inostranstvu? Čime treba da se ponosimo i na čemu treba da radimo da bi smo se približili onim najrazvijenijima?

Nažalost, kulturne delatnosti kod nas, ni po jednom pitanju, nisu podržane ni blizu kao u jednoj Rusiji, Austriji i drugim evropskim zemljama. Umetnici moraju često sami da krče svoj put, bez podrške, koja se u kontinuitetu javlja tek onda kada postignete neki veliki rezultat i kada vam, uglavnom, više nije ni potrebna. Međutim, mi smo toliko snažan narod, da uvek uspemo. U svim uslovima.

Jedna stvar koja je konkretno loša za našu muziku je to što upisivanje u muzičke škole postaje svojevrstan trend i deca to smatraju vrstom zabave, što konstantno smanjuje kriterijume i jako je loše po one pojedince koji to posmatraju drugačije, ali i po njihove pedagoge, jer se, po mom mišljenju, u sve većem broju u muzičke škole upisuju deca koja jednostavno nemaju predispozicije za to, a sve u svrhu održivosti škola. To stvara problem i profesorima, koji ne mogu ostvariti dobre rezultate sa učenicima, ali i deci, koja ne razvijaju svoje prave talente, jer su usmerena na pogrešno polje, iz mode ili zbog pogubne ambicioznosti roditelja. Mislim da bismo, kao nacija, bili još uspešniji ako bismo ''igrali'' na kvalitet, a ne kvantitet...u svemu.

Još nešto na čemu se u drugim zemljama potencira jeste prisutnost kulture i umetnosti, odnosno dešavanja u ovim oblastima, u medijima. Kada uporedite neki koncert ili takmičenje u drugim zemljama i u Srbiji, shvatićete da kod nas za neke najveće kulturne događaje nema prostora u medijima. To je često uslovljeno nekim drugim oblastima, poput politike i ekonomije, na žalost.

Mislim da je povezanost sa drugim zemljama od ključnog značaja za naš napredak. Nažalost, naša osobina je zatvorenost i gordost. To nam u najvećem broju slučajeva blokira mogućnosti da se razvijamo. Često sami sebe zavaravamo time da smo najbolji. A ne pitamo se ''gde?''.  Ne pitamo se iz straha, jer odgovor vidimo kao poraz, a ne kao pouku i motiv.

Valjevo je tvoje rodno mesto. Kao sredina sa izuzetno bogatom kulturnom tradicijom  i danas  se može pohvaliti  mladim  ljudima  od kojih je veliki broj prepoznatljiv upravo  po muzičkom talentu. Da li misliš da su današnje društvene okolnosti  dovoljno podsticajne za  njihov kvalitetan razvoj i šta bi ti kao jedan mlad ali veoma uspešan umetnik promenio ili unapredio u trenutnom kulturnom ambijentu grada?

Mislim da je Valjevo poslednjih godina dosta napredovalo u kulturnoj povezanosti sa drugim gradovima. Programi koje nudi Centar za kulturu grada iz godine u godinu je sve raznovrsniji na polju scenske, filmske i muzičke umetnosti. Takođe, Muzička škola nudi nova lica- koncertne umetnike iz zemlje kao goste škole. Međutim, ja bih voleo da na koncertnoj sceni grada postoji veći izbor kamernih sastava i samostalnih umetnika iz Valjeva, te da se time malo razbije višegodišnja monotonija po tom pitanju.  Siguran sam da bi to i naše sugrađane još više pokrenulo po pitanju posećivanja kulturnih događaja.

FOTO
Ako se ne varam, prve muzičke korake napravio si najpre u tvojoj porodici, a onda ih nastavio u MŠ „Živorad Grbić“. Šta za tebe danas predstavlja valjevska muzička škola i kakva sećanja te vezuju za nju?

Muzičku školu pamtim kao ustanovu iz koje sam potekao. Mislim da nikada neću zaboraviti učionicu 21 i prve časove harmonike kod prof. Zorana Rakića. Sećam se da su se nagrade na takmičenjima uvek proslavljale i takva druženja danas su retkost, nažalost. Takođe je retkost da danas učenici slušaju svoje drugare/kolege i tako sakupljaju savete koji njima mogu da koriste. Siguran sam da valjevska muzička škola danas ima mnogo bolje uslove za rad i veće mogućnosti nego pre, međutim, i kada sam ja, kao mališan, ušao u tu školu, ona je bila ogledalo marljivog rada, institucije koja učenike uči pravim vrednostima i pruža velike mogućnosti za stvaranje i proširivanje kulturnog pogleda učenika, roditelja i sugrađana.


 I za sam kraj razgovora, koja je tvoja poruka mladim ljudima koji su izabrali ili planiraju da izaberu umetnost  za svoje profesionalno opredeljenje?

Moja poruka bi bila da što više rade na sebi, da se posvete tome što su izabrali, ali da se pre svega preispitaju da li istinski vole umetnost. Put umetnosti je trnovit, to je put na kome opstaju samo najuporniji. Potrebna je velika snaga, fizička i mentalna, da bi se po tom putu kretali, a ne- stajali u mestu. To je put koji zahteva neprestano učenje, put koji nije za svakoga. Ukoliko izaberete taj put, potrebna vam je još jedna stvar: VERA U SEBE.


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Komentari  

 
+1 #1 Oliver 11-11-2017 23:31
Bravo,Aleksa,sv aka čast.Tvoj brat Andrija je fantastičan flautista, zajedno ste se muzički uzdizali uz majku Jelenu, koja je vrsni pedagog.
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
NESREĆNA KAFINA NESREĆNA KAFINA
,,NESREĆNA KAFINA''Po motivima smešno žalosne igre Jovana Jovanovića Zmaja, Centar za kulturu pr...
Detaljnije o programu
POD ŽRVNJEM POD ŽRVNJEM
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE Dragoslav NenadićRežija: Egon Savin   IGRAJU:Boris I...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?

Red vožnje autobusa:

Valjevo - Lajkovac - Beograd

 

05; 06; 07; 08;  09; 10; 11.15; 12; 14.15; 15; 15.45; 18; 19

Valjevo - Ub - Beograd

05.30; 06.45; 7.45;  09; 10; 12.30; 13.30; 14.30; 16; 17; 16.50; 18; 19; 20

Valjevo - Novi Sad
07; 08; 09.15; 12.45 (izuzev nedeljom), 16.45; 18.40;

Valjevo - Niš
16; 17.30

Valjevo - Kragujevac
6; 8; 16;

 

Autobuska staica Valjevo 014/221482

Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo je ostalo bez Beovoza! Od 15. decembra u terminima u kojima je saobraćao Beovoz, sada na trasi za Beograd i Pančevo saobraćaju putnički vozovi. Trasa nije promenjena, međutim, od 1. januara 2014.godine  biće promenjena cena vozna karte, pa će putnici umesto 200 dinara, kartu do Beograda plaćati 372 dinara.

Železnička stanica Valjevo 014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja