Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
KAD VIDIŠ U ŠUMI NEŠTO JAKO LEPO U KRATKOJ SUKNJICI...
petak, 05 oktobar 2007 01:30
KAD VIDIŠ U ŠUMI NEŠTO JAKO LEPO U KRATKOJ SUKNJICI - DALJE RUKE OD TOGA...

SIGURNO JE OTROVNA GLJIVA

Uoči Dana gliva  koji se već 12 godina za redom održavaju na Divčibarama, razgovarali smo sa inženjerom šumarstva Dragićem Tomičem, čovekom koji je najzaslužniji za postojanje ove jedinstvene manifestacije, ali i samog Gljivarskog društva, Društva za sakupljanje lekovitog bilja i Udruženja domaćina.

Kako je nastalo Ugruženje gljivara i manifestacija koja ga je promovisla širom Srbije?

Ideja je nastala devedesetih godina, u vreme kada je osnovano Javno preduzeće „Srbija šume“.  Mlada ekipa ljudi koja se našla u tome pokrenula je neke pozitivne priče na temu valorizacije šumskih resursa, potrebi da se posveti pažnja gljivama, šumskim plodovima, lekovitom bilju koji rastu u našim šumama.
 Dragic Tomic


Kako se Udruženje finansira, kako opstajete već punih 12 godina?

Pa, postoje različite priče u Valjevu na ovu temu. Neki misle da iz nas u potpunosti stoje Srbija šume, što nije tačno. Drugi nas vezuju za Dušana Mihajlovića, pošto valjda misle da on ima tapiju na sve što ima veze sa prirodom i sve organizacije koje se prirodom bave. Istina je da nemamo veze ni sa jednom strankom, iako su neke nudile verovali ili ne, da ubacimo njihove ljude u naš upravni odbor pa da nam na račun toga obezbede prostorije za udruženje. Snalazimo se na različite načine. Od 2000 godine je situacija nešto bolja nego pre. Ministarstvo poljoprivrede nam pruža veliku podršku u organizaciji Dana gljiva, Opština Valjevo nekada da sredstva, nekada ne, poslednjih godina se i odnos Srbija šuma promenio te i oni pomažu dešavanje na Divčibarama.  Ministarstvo turizma nikako da prepozna značaj ove i manifestacije u razvoju turizma na Divčibarama i seoskog turizma uopšte, te nam iz godine u godinu odbijaju molbe za donaciju.  

Kakva je relacija između Gljivarskog društva, Društva za izučavanje lekovitog bilja i Udruženja domaćina? Koliko članova okupljaju ova društva?

Priča gljiva, šumskih plodova, lekovitog bilja i seoskog turizma se zaokružuje u jednu celinu, te su i sva tri udruženja kompatibilna. Gljivarsko društvo broji oko 100 članova, od toga je 20 povremno, a 10 stalno aktivnih. Udruženje domaćina broji 50 članova, od toga je 30 domaćinstava kategorisano, a 15 domaćina je vrlo aktivno u Udruženju. Pored toga imamo mlade ljude iz Novog Sada, i upravo na Divčibarama će jedna devojka iz ovog grada koji je naš član prosljavljati svoje diplomiranje, i to sa temom Seoski turizam u funkciji razvoja valjevske opštine. Takođe, naši članovi su i nekolicina studenata Više turističke škole u Beogradu, od kojih je samo jedan Valjevac, koj isu prošle godine dobili nagradu za rad na temu seoskog turizma u ovom kraju.  U slučaju Društva za proučavanje lekovitog bilja malo je lošija situacija jer je početni entuzijazam farmaceuta i drugih vremeno opao. Ali radimo na tome da se i ovo udruženje omasovi.

Sajam

Ko su ljudi koji posećuju Dane gljiva? U čemu je tajna uspeha ove manifestacije?

Oko 90% posetilaca manifestacije dolazi iz Beograda i pogotovo Vojvodine, a mnogo manji procenat iz Valjeva i okoline. Dani gljiva i Gljivarsko društvo su daleko priznatiji i popularniji van Valjeva nego ovde.

Prošle godine sam sreo ljude iz Crne Gore i Švajcarske koji su se našli na Divčibarama i objasnili mi da su 6 meseci pre toga dogovorili poslovni sastanak na Danima gljiva. Sakupljanje gljiva je strast kao lov ili ribolov, tako da je većina ljubitelja gljiva vrlo pasionirana, pogotovo ljudi koji dolaze iz Vojvodine gde je svest o nekim pitanjima, pa i ekologiji i temama vezanim za nju malo viša nego kod nas. Uglavnom su to intelektualci srednjih godina ljubitelji prirode, ali sve više je i mladih ljudi. Gljivarstvo je vrlo zarazno, dovoljno je jednom družiti se sa gljivama da bi se progutao mamac. Kao ilustracija- naš Valjevac Miloš Pavlović, koji nam štampa propagandni materijal je čovek koji ne izlazi iz svog auta. Jedne godine došao on na Dane gljiva i nestao u jednom trenutku. Vraća se posle par sati sa punim gepekom gljiva i poče vrlo tačno da objašnjava koja je koja. Mi svi frapirani, pitamo ga otkud on to zna. Objasnio nam lepo čovek da je pomno proučavao materijale dok ih je štampao i naučio mnogo toga. Od tada me redovno zove da idemo u sakupljanje.

Inače, Dani gljiva su uvek posećeni čak i kada su niske temperature. Loše vreme jedino odgovori Valjevce od odlaska na Divčibare. Prošle godine je za dva dana manifestacije bilo oko 1000 posetilaca, verujem da ništa manje neće biti ni ove.

Da li je gljivarstvo isključivo hobi?

Gljivarstvo postaje sve interesantnije i sa aspekta ekologije i sa aspekta profitabilne delatnosti. Tragedija je što ova država ne koristi dovoljno ogromne potencijale izvoza gljiva. Kod nas je i dalje na snazi ona floskula - Sirovina izvozi sirovinu. Gljive na zapad odlaze kao sirovina u džakovima po bagatelnim cenama. A malo je poznato da su gljive na drugom mestu po izvozu iza maline. Kada bi se izvozile kao gotov proizvod devizni priliv od njihovog izvoza bi bio ogroman. Interesantno je da postoji još jedna vrsta interesovanja za gljive. Moram da kažem da nas je pre par godina kontaktirao jedan Holanđanin sa molbom da mu pomognemo jer vrši istraživanje i piše knjigu na temu psihoaktivnih gljiva. Namera mu je da propagira umesto korišćenja veštačkih, upotrebu isključivo prirodnih droga, pa i gljiva koje imaju to svojstvo. Takođe, zovu nas s vremena na vreme ljudi iz Beograda i traže da ih obučimo da prepoznaju koje gljive imaju narkotička svojstva. Naravno, uvek smo odbijali takve zahteve.

Koji su ciljevi gljivarskog društva?

Naše je društvo prvo društvo tog tipa u Srbiji. Od početka nam je cilj animacija drugih ljudi da se u svojim sredinama organizuju na sličan način. Do sada je napravljeno desetak društava i nadamo se da će sva ona uskoro napraviti i Savez ljubitelja gljiva. Naravno, krajnji cilj je srečavanje uništavanja gljiva u našim šumama, ali i popularizacija. Šta to znači? Radimo na tome da edukujemo seljake, domaćine u seoskom turizmu, sakupljače kako da beru gljive, da ih ne čupaju iz zemlje kako bi izrasle na istom mestu i sledeće godine. Edukujemo ih kako da razlikuju otrovnice od jestivih, trudimo se da smanjimo broj trovanja, učimo kako se one najbolje spremaju, animiramo ljude da se opredele za proizvodnju gljiva. Krajni clij našeg delovanja, ali i delovanja nekog budućeg Saveza je da se donesu zakoni u oblasti ekologije koji će sprečiti uništavanje šuma. Čovek mora da nauči da nije sam na planeti i da je deo prirodne ravnoteže.


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 10 - 16. oktobra 2019.
DORA I IZGUBLJENI ZLATNI GRAD, titlovano10. i 11. oktobar u 17.30h12. i 13. oktobar u 15.30h...
Detaljnije o programu
UKRAĐENA LIČNOS' U VALJEVU
Centru za kulturu 22.oktobra u 20h Milan Lane Gutović neponovljivi je komičar i proslavljeni glumac...
Detaljnije o programu
Bioskop 85 repertoar - izmena
Zbog velikog interesovanja, film Džoker biće na repertoaru i od 17-23.oktobra! Film Rambo - do posl...
Detaljnije o programu
PRAVDO, KRIVA SI PRAVDO, KRIVA SI
Pozivamo Vas na program "Pravdo, kriva si", u utorak, 22. oktobra, u 19 časova , kada ćemo u sali Va...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja