Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
"VALJEVSKA GIMNAZIJA - NAJVEĆA VALJEVSKA SVETINJA"
ponedeljak, 24 novembar 2014 00:24

foto Vojislav AndricKraj novembra u Valjevu je pored prvih sumornih jesenjih dana, perioda slava i prvih jutarnjih mrazeva, osoben a onda i posebno svečan i po proslavi godišnjice po mnogima omiljene gradske škole – Valjevske gimnazije. Gimnazija je za svoje bivše i sadašnje đake ali i za Valjevce koji su učili neke druge škole simbol stalnog izvora mlade, kvalitetnije i kreativnije pameti zahvaljujući kojoj će jednog dana i sam grad postati bolji, uspešniji i lepši. O gimnaziji, budućnosti grada, mladih Valjevaca, okolnostima u kojima živimo kao i o prognozama gde možemo stići porazgovarali smo sa “prvim” čovekom ove institucije, prof. dr  Vojislavom Andrićem.

Čovek sa impresivnom biografijom, ostvaren i kao profesor i kao sportista jedno vreme i  političar, vizionar, vrhunski profesionalac i matematički stručnjak ponovo je posle nekih desetak godina na mestu direktora Valjevske gimnazije, poziciji po kojoj ga Valjevci verovatno najviše i vole i pamte. U danima proslave u svojoj školi on nam otkriva njegov doživljaj  pozicije,  škole i vremena u kojem se trenutno nalazimo.

1.      Pored vrlo bogate profesionalne biografije, čini mi se da ste u Valjevu ipak najprepoznatljiviji i omiljeni kao direktor Valjevske gimnazije. Koliko se važnost i suština funkcije direktora jedne obrazovne institucije kroz vreme promenila?

Svakom čoveku godi kada ga ocene kao prepoznatljivu i omiljenu ličnost na funkciji direktora jedne tako važne ustanove kakva je Valjevska gimnazija. Iskeno se zahvaljujem na takvim ocenama. 

Funkcija direktora škole se značajno promenila, jer on danas nije samo pedagoški rukovodilac škole, već i generalni menadžer škole i lice odgovorno za sve i svašta, pa samim tim i dežurni krivac za sve što u školi ne valja.

Mislim da je nastavni rad najvažniji deo svake škole. I da direktor treba prevashodno da se bavi nastavnim pitanjima. Danas je to skoro nemoguće, jer za obezbeđivanje kvalitetne i savremene nastave neophodni su i odgovarajući prostorni (fleksibilniji) i materijalni uslovi (oprema i didaktički materijal) i visoka obučenost nastavnika. Sem formalnih okvira u sve navedeno, a pogotovu u nastavni kadar, njegovu motivaciju i njegovo kvalitetno stručno-pedagoško obrazovanje i usavršavanje se skoro ništa ne ulaže. U takvim uslovima direktor škole mora najveći deo svog vremena posvetiti menadžerskim poslovima (obezbeđivanje dopunskih izvora prihoda, materijalna podrška renoviranju i opremanju prostora, finansiranje kulturne delatnosti škole ...) za šta u gimnazijama nema baš mnogo prostora i uslova, a onda zbog toga nije u situaciji da nešto detaljnije kontroliše nastavni i vannastavni rad, kulturnu i javnu delatnost škole i druge važne segmente školske prakse.

2.      Možete li da napravite poređenje između Vašeg sadašnjeg mandata i od onog pre petnaestak godina ?

Funkciju direktora Valjevske gimnazije obavljam po treći put, a u ta tri perioda bilo je više mandata (bilo zbog četvorogodišnjeg trajanja, bilo zbog čestih zakonskih promena).

U svom prvom direktorskom periodu sam se trudio i zajedno sa kolektivom radio na unapređivanju prostornih i materijalnih uslova za nastavni rad, otkrivanju darovitosti kod svakog učenika i obezbeđivanju podrške mladosti u nastojanjima da realizuje svoju obdarenost koja u našoj školi nikada nije manjkala. Profesionalna uspešnost generacija koje su u vremenu od 1986, do 1994. maturirali u Valjevskoj gimnaziji dokazuje da smo u tome uspeli.

U periodu od 2002. do 2005. godine sam pokušao da najbolja obrazovna iskustva viđena u svetu ugradim u delatnost Valjevske gimnazije. Čini mi se i da je taj period bio period pozitivnih pomaka, period unapređivanja procedura i sistematizacije školske delatnosti, intenzivnog rada na usavršavanju individualnih nastavnih kompetencija, period ustaljenja nekih novih, sada već tradicionalnih školskih manifestacija i period snažne motivacije učenika i nastavnika za što bolja postignuća.

Od maja ove godine trudim se da učenicima i nastavnicima Valjevske gimnazije omogućim što bolje prostorne, materijalne i druge uslove za postignuća u nauci, umetnosti, sportu i da nastavnu praksu usmerimo ka našim učenicima, a sa roditeljima sarađujemo otvoreno i istosmerno. Da razgovaramo kako svaki dan u Valjevskoj gimnaziji učinimo lepšim nego juče i da vaspitni rad i negovanje nacionalnih i školskih tradicija dobije zasluženo mesto u školskim aktivnostima.

3.      Valjevska gimnazija je za većinu Valjevaca jedna od najsvetlijih simbola našeg grada. Njoj ste posvetili veliki deo Vašeg profesionalnog života. Šta ona za Vas predstavlja i da li se Vaš lični doživljaj gimnazije menjao kroz vreme?

Ako bi analizirali razvoj Valjeva u poslednjih dva veka, onda ima mnogo argumenata za tvrđenje da nijedna privredna, kulturna ili obrazovna institucija nije imala toliki značaj za razvoj našeg grada kao Valjevska gimnazija. Ne sporim, čak želim i da istaknem, značaj biblioteke kao najstarije institucije kulture; Valjevske pivare kao najstarije privredne institucije; zanatstva kao najvažnijeg faktora preobražaja Valjeva iz turske kasabe u gradsku sredinu; ''Abraševića'' koji preko 100 godina okuplja mlade ljude i omogućuje kulturno stvaralašto; ''Krušika'' kao nesumnjivo najvećeg privrednog giganta u istoriji Valjeva koji je u poslednjih 80 godina najpresudnije uticao na ekonomski (i ne samo ekonomski) razvoj grada; uticaj osnovnih i srednjih stručnih škola i mnogih drugih, za razvoj našeg grada važnih kulturno-obrazovnih i privrednih subjekata. Ali čini mi se da celovitost delatnosti, kontinuitet stremljenja, višeznačan obrazovni, naučni i kulturni uticaj, pozitivno zračenje i velike domete u Srbiji i u svetu, kakve je ostvarila Valjevska gimnazija i valjevski gimnazijalci teško da se može osporiti i porediti sa bilo kim.

Zbog svega rečenog Valjevska gimnazija je za mene najveća valjevska svetinja i zbog toga sam veoma ponosan na činjenicu da sam imao priliku da budem đak Valjevske gimnazije, šansu da se oprobam kao profesor Valjevske gimnazije i čast da kao prvi među jednakima tri puta budem na čelu Valjevske gimnazije. Naravno da se moj lični doživljaj o Valjevskoj gimnaziji menjao kroz vreme. U đačkom periodu sam u Valjevskoj gimnaziji video instituciju znanja i mogućnosti za afirmaciju na planu nauke i sporta. U periodu prvih profesorskih koraka šansu da afirmišem i popularišem matematiku kao nauku od koje mladi zaziru, a koja je toliko lepa da su joj ravne samo dobra muzika i najbolja poezija. U periodima kada sam vodio Valjevsku gimnaziju kao direktor, trudio sam se i danas to činim, da naša škola bude stabilan faktor razvoja grada, široko otvorena prema društvu, jasno orijentisana ka afirmaciji kvalitetnog profesionalnog razvoja zaposlenih i snažno opredeljena ka budućnosti svojih učenika kojima treba omogućiti sticanje što kvalitetnijeg obrazovanja i formiranje istinskih kulturnih vrednosti, ali i odgovarajuće kreativno iskazivanje u nauci, umetnosti, sportu ... 

  1. Pozicija obrazovanja danas u Srbiji ali i u Valjevu iz Vašeg ugla? Gde smo, a gde možemo i kako stići?

Pozicija obrazovanja u Srbiji danas je neutešno loša. Kad kažem loša, ne mislim samo na najniža moguća ulaganja u igradnju novih škola, investiciono održavanje i opremanje postojećih, katastrofalan materijalni položaj škola i fakulteta i nemotivaciono niske plate prosvetnih radnika i minimalne uslove za stručno-pedagoško usavršavanje i profesionalno napredovanje . Pre svega mislim na činjenicu da se obrazovna i naučna delatnost u Srbiji ne posmatra kao odlučujući i najvažniji faktori razvoja zemlje.

Mi više razvijeni svet ne možemo stići ni u jednoj oblasti savremenog života i rada. Imamo šansu za priključak onima koji svakoga dana u svakom pogledu po malo i malo više napreduju jedino ako značajnija ulaganja učinimo u prosvećivanje stanovnika Srbije. Podizanje obrazovnog i kulturnog nivoa Srba je u nekoliko navrata u našoj istoriji dalo veoma dobre rezultate, pa ne vidim ni jedan razlog da to i sada ne bude, pogotovu što u svetu ima dosta primera kako su male zemlje ulaganjem u prosvetu unapredile svoj razvoj. A da bi to bilo i u Srbiji, u profesiju vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, naučnika ... treba usmeriti najtalentovanije, najsposobnije i najkreativnije mlade ljude i omogućiti im sve prostorne i materijalne uslove za nastavni i naučni rad dostojne funkcije onih koji našu decu treba da obrazuju za hvatanje koraka sa svetom

Bolje dane možemo očekivati samo onda kada za svakog građanina Srbije obrazovanje, nauka i kultura bude važnije od za Srbiju nesrećne, a za njih srećne, udružene srpske estrade. Jer očigledna sprega političkih, tajkunskih, kvazi-umetničkih, lažno-sportskih, nadri-medicinskih, tehno-obrazovnih i raznih drugih profiterskih, a samozvanih ''elita'', ekonomska i politička moć koju ta grupacija ima, široko podržana od većine medija koji su u trci za novcem pogubili i kompas i čast i kod kojih je sve dozvoljeno, preti da Srbija moralno, materijalno i motivaciono nepopravljivo potone.

foto

  1. Nedavno ste boravili u Bavarskoj. Možete li u nekoliko rečenica da nam opišete položaj školstva i prosvetara u njihovom društvu i da li možemo neke njihove ideje da primenimo u našem školstvu?

Umesto odgovora evo samo nekoliko podataka koje sam dobio prilikom studijskog putovanja u Bavarsku.
Pokrajina Bavarska je najbogatija od 16 pokrajina u SR Nemačkoj.
Pokrajina Bavarska za svoje škole izdvaja oko 22% pokrajinskog budžeta.
Škole, učenici i nastavnici u Bavarskoj rade u jednoj smeni od 8 do 16 časova.
U školama je značajno fleksibilniji raspored časova, a pored frontalnog rada u ne baš velikim grupama, u vežbaonicama smo na licu mesta videli rad u grupi od četiri učenika, rad u parovima i individualan rad učenika.
Bavarska i uopšte SR Nemačka je veoma zabrinuta za 18. poziciju u svetu svog obrazovanja po Riѕa testiranjima i preduzima sve korake da unapredi funkcionalno znanje svojih učenika
Napomena: Srbije je na 43. mestu po Riѕa rezultatima. Zbog nemarnosti državne prosvetne administracije neće učestvovati na Riѕa testiranju 2015. godine. I ne preduzima neke značajne korake u smanjenju nefunkcionalnog i povećanju funkcionalnog dela obrazovanja.

  1. Proslavljamo još jednu godišnjicu Gimnazije. Čime ste zadovoljni, a šta bi ste unapredili ili pak promenili?
Kada je u pitanju samo obeležavanje 144. godišnjice Valjevske gimnazije zadovoljan sam, pre svega, što je većina programa angažovala đake i profesore Valjevske gimnazije i kao stvaraoce i kao masovne posetioce programa. Zadovoljan sam i što smo u program uvrstili i naše goste (Tehnička škola i Muzička škola ''Živorad Grbić'') i našim učenicima učinili dostupnim i stvaralaštvo njihovih generacijskih kolega. I što su programi raznovrsni i po obliku (izložbe, književne večeri, predstavljanje knjiga, koncerti, dramske predstave, tribine, izdavačka delatnost, festivali, ...) i po oblastima (nauka, umetnost, sport ...). Veoma sam zadovoljan i činjenicom da se uspešno radi, bez kuknjave i pozivanja na krizu i da uz pomoć naših roditelja i prijatelja uspevamo da isfinansiramo mnogobrojne planirane programe. Najzadovoljniji sam što smo kroz programe obuhvatili skoro sve ovogodišnje značajne jubileje, što, čini mi se uspešno, negujemo našu nacionalnu i školsku tradiciju i što smo uspeli u nastojanjima da kod naših učenici razvijemo svest o značaju pripadnosti svojoj školi i svom narodu.

Ako je reč o celokupnoj delatnosti Valjevskoj gimnaziji zadovoljan sam što i pored veoma teških uslova godinama opstajemo kao uspešna gimnazija i i po rezultatima obrazovnog rada, postignućima na takmičenjima, dometima u kulurno-umetničkim aktivnostima i rezultatima naših učenika pri upisu na fakultete i u toku studija.

Za unapređivanje ima dosta prostora i u postojećim uslovima i zakonskim rešenjima. Ali novi proizvod nije moguć bez odgovarajuće discipline i dodatne motivacije, jer nismo svi isti i nemamo svi iste rezultate ni kao škole ni kao pojedinci. Kada državne strukture ne poštuju zakone koje su same donele bez mnogo konsultovanja ljudi iz prakse; kada svakog dana iz Ministarstva stužu samo zahtevi, preporuke i naređenja bez odgovarajuće moralne i pogotovu materijalne podrške; kada se rad škola procenjuje na osnovu papirologije, a ne suštinskih rezultata; kada umesto unapređivanja u stručna zvanja, razvrstavanja u odgovarajuće platne razrede i relativnog ujednačavanja svih koji u javnom sektoru obavljaju slične poslove, prosvetni radnici dobiju umanjenje plata, nerealno je očekivati da se iz suve drenovine može još nešto iscediti. A entuzijazma u nama još ima. Možda nije skromno, ali Valjevska gimnazija je nesumnjiv dokaz za to.  

Promenio bih mnogo toga, ali to je jedna velika i posebna tema, jer reforma obrazovanja i vaspitanja je postupan proces koji nije moguć bez odgovarajuće sistemske i materijalne društve podrške. Ali i konzenzusa i čvrste rešenosti i opredeljenosti profesora, roditelja i učenika da marljivim i organizovanim radom obezbede kulturu i funkcionalno znanje kao finalne proizvode zajedničkih obrazovnih nastojanja.   

  1. Perspektiva mladih ljudi u Valjevu po Vama? Školujemo li decu za neko tuđe sutra ili ipak ima smisla ostati optimista?

Perspektiva mladih ljudi u Valjevu posmatrana iz ugla naših želja da naša deca nose razvoj Valjeva i Srbije u narednom periodu, nije ružičasta. Najbolji ne vide način da svoje profesionalne i porodične interese zadovolje u Srbiji u kojoj se iz dana u dan sve lošije živi. Neki od njih ipak ostaju, ali svoju životnu perspektivu vezuju za Beograd u kome je ipak značajno povoljnija ekonomska situacija nego u provinciji, koja svakim danom sve više poprima fenomenološke karakteristike svega onoga što taj pojam znači. Za one koji se ipak vrate u Valjevo najčešće nema posla, pa samim tim i perspektive. Teško da u takvoj situaciji čovek može biti optimista. Da sam na mestu mladih ljudi danas, opet bih se opredelio za studije matematike. Valjevu i okolini nedostaje blizu 20 profesora matematike. Traže se još profesori fizike, programeri, elektro-inženjeri ... Sve ostalo je neizvesnost. Jedini izlaz koji vidim je da se dobro razmisli pri upisu na fakultet. Neki fakulteti ne daju ama baš nikakvu nadu, jer za stručnjake tog profila nema mesta ni u zemlji ni u inostranstvu. Izlaz je moguć samo kroz ekonomski razvoj zemlje, a on je nemoguć bez osmišljenih ulaganja u obrazovanje i nauku.

S.R.P.


http://ugradu.info/images/stories/declam.jpg


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu
PRIČE IZ NEZABORAVA PRIČE IZ NEZABORAVA
Pozivamo Vas na promociju knjige "Priče iz nezaborava" arhimandrita Alekseja Bogićevića, koja će bit...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21 - 27. novembra 2019.
 ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 21. i 22. novembar u 17.30h 23. i 24. n...
Detaljnije o programu
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja