Pred valjevskom publikom u Domu kulture, 20. marta, odigrana je predstava Kruševačkog pozoršita Svinjski otac, po tekstu Aleksandra Popovića, a u režiji Egona Savina. Ova sjajna predstava je moralitet postavljen u formu sentimentalne melodrame, o ljubavi žene prema slabiću. Odličan tekst u maniru Popovića, sa puno duhovitosti došao je do izražaja u maestralnom izvođenju Jelisavete Seke Sabljić kao majke Dare, ali i našeg Valjevca Nebojše Milovanovića u ulozi Steve. Dobro rešena i dinamična scenografija ovoj predstavi daje poseban čar. Biljana Jocić - Savić (tetka Zaga), Dubravka Kovjanić (Duka), Nebojša Vranić (drug Sukijašević) i svi ostali akteri predstave potvrdili su tvrdnju da saradnja provincijskih pozorišta i dokazanih profesionalaca, daje jednu posebnu svežinu srpskoj pozorišnoj sceni.

O Svinjskom ocu, Kruševačkom i valjevskom pozorištu, valjevskoj publici Nebojša Milovanović kaže:

Svinjski otac je najnagrađivanija predstava u Srbiji u poslednje dve tri godine, nije bilo festivala gde nismo dobili nagrade. Obišli smo celu Srbiju sa ovom predstavom, ali je uvek poseban odnos kad igram pred valjevskom publikom. Lep osećaj, ipak sam ovde  prvi put osetio da ću biti glumac.

Ako bih poredio funkcionisanje kruševačkog pozorišta sa valjevskim rekao bih da je razlika u organizaciji. Ja sam igrao i u Prokletoj avliji još 1998. godine i mislim da je entuzijazam ono što Kruševačko pozorište čini uspešnim. Cela se opština podigne na noge da bi se realizovale kvalitetne predstave, doveli glumci iz Beograda, plaćaju se vrhunski režiseri, biraju dobri tekstovi. Beograd je daleko od Kruševca, pa se on nameće kao neki centar te regije, dok u Valjevu mnogo mladih odlazi u Beograd, ne vraća se, u Beogradu se svašta dešava i ta blizina prestonice se oseća u Valjevu. U Kruševcu se još od vremena kada je na čelu pozorišta bio Nebojša Bradić, stvorila inercija da se prave ozbiljni projekti. Valjevo ima ljude, ljude iz ove branše koji dobro rade svoj posao, ali izostaje ta inercija da se stvari ozbiljno pokrenu. U Valjevu se stalno vrti ista priča. Svi pitaju da li bi mi, Valjevci koji se bavimo ovim poslom, došli ovde da pravimo profesionalne projekte. Ja uvek kažem da, ali...Ali to mora onda da bude predstava koja je ravnopravna repertoaru Doma kulture. Nije poenta da odradimo nešto ad hoc i uzmemo pare na brzinu. Imamo obavezu prema valjevskoj publici da napravimo dobru predstavu, jer je valjevska publika jedna od najboljih u Srbiji. A to ne kažem samo ja, to govore i moje kolege. Ovde je jedna ozbiljna publika, nije umrla, nije nestala. Publika koja zna da gleda, pogotovo ovi mladi ljudi pred kojima smo igrali prvu večerašnju predstavu. To je bilo fantastično. Od prvog momenta predstave, publika nas je tako vodila da mislilm da je ovo jedno od najboljih izođenja predstave. Ni na Sterijinom pozorju, niti bilo gde u Srbiji publika nije tako dobro reagovala, kao ovi mladi ljudi iz gimnazije. I Seka, koja je više nego iskusna glumica, je oduševljena. Reagovali su upravo na suštinu predstave, u pravim momentima, a ne samo na gegove kojih ima dosta, iako je ovo, zapravo, jedna teška priča o našem mentalitetu. Moram priznati ponosan sam na njih!

Jako mi je drago što ću se već ovog petka naći ponovo pred tom decom iz gimnazije, jer prezentujem u sali Valjevske gimnazije u 19h, glumački poziv u serijalu pod nazivom Zanimljiva zanimanja.