|
Srbija je dobila doktora nauka biohemije i molekularne biologije, koji je ovo zvanje stekao na prestižnom Institutu „Fridrih Mišer“ u švajcarskom gradu Bazelu. Radi se o Valjevcu Ivanu Ostojiću (28) i on je doktorirao na temu kontrolisanja starenja manipulacijom čula ukusa.
U razgovoru za „Blic“, mladi naučnik priča o tom pionirskom istraživanju, želji da se vrati u Srbiju i radi na polju primenjene nauke, ali i potpunom nemaru države da bude makar u formalnom kontaktu sa stručnjacima čije je usavršavanje u inostranstvu finansirala.
Iako ga je pre pet godina čuveni švajcarski institut izabrao u konkurenciji 180 mladih biologa iz celog sveta, kao najboljeg studenta beogradskog Biološkog fakulteta, do doktorskog zvanja nije bilo lako doći. Valjevca je, naime, očekivalo istraživanje na pionirskom polju, neuroendokrinoj regulaciji dužine života, a eksperimenti su se obavljali na crvu koji služi kao genetički model. - Konkretno, tema doktorata bila je kako čulo ukusa utiče na starenje. Unos kalorija produžava život organizama, to regulišu određeni genetički putevi, a smanjena aktivnost jednog od njih, insulinskog puta, vodi do produženja života. Osnovno pitanje bilo je kako sigurno „upravljati“ tim insulinskim putem, pošto svaka njegova manipulacija, s druge strane, šteti drugim stvarima u organizmu. Zbog toga je laboratorijsko istraživanje bilo usmereno na male signalne neuropeptide koji bi mogli da regulišu dugovečnost i bolesti starenja. Čulo ukusa koristi se kao senzor, jer je onda lako farmakološki manipulisati njihovim aktivnostima. Jednostavno, istraživanje je pokazalo da ako se uklone određene komponente čula ukusa, ti organizmi žive duže - objašnjava Ivan. Na pitanje „šta dalje“, Ostojić odgovara da mu je na stolu već ponuda poznate londonske laboratorije MRC za postdoktorat. Odluku da li će prihvatiti još nije doneo, s obzirom na to da uporedo sa doktoratom, završava master studije na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju, poznatom po tome da je na njemu profesor bio i Albert Ajnštajn.
- Mnogima je to u Švajcarskoj zazvučalo neobično, ali stvarno ne bih imao problem da se vratim u Srbiju i radim na polju primenjene nauke na nekom malom privatnom institutu - izlaže Ivan svoje ideje. Inače Ivana se iz nadležnih ministarstava još niko nije setio, iako je bio stipendista države iz fonda za male talente. - Niko me nije kontaktirao čak ni da bar opravdam novac koji je država uložila u mene - primećuje Ivan. Država nezainteresovana
Ivan je pokušao da Srbiji pomogne uključivanjem u međunarodnu organizaciju koja pomaže naučna istraživanja, ali nije naišao na razumevanje nadležnih u Srbiji.
- Direktorka Instituta „Fridrih Mišer“ jedna je od direktora EMBO-a, Evropske organizacije molekularne biologije. Reč je o bogatoj organizaciji gde siromašne zemlje članice iz fonda za razvoj mogu dobiti lepu sumu novca za istraživanja. U Vladi nisam uspeo da stignem do adekvatnog sagovornika na ovu temu.
Predrag Vujanac
Blic
| 
