Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Sir i kajmak

Objavljen od ObradVucen
ObradVucen
ObradVucen još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na četvrtak, 24 septembar 2015
in RAZNO 4 Komentara

Sva sreća, mogao sam onda birati, pričuvati decu kod kuće ili ići u kupovinu po trgovinama pa i na pijac nedeljom. Ovakav kakav sam nadobudan, za razliku od mojih drugara, tih šesdesetih, zahvalih se svojoj deci na ljubavi i postadoh pravi kućni potrčko. To u lokalu  po dućanima  i nekako bi ali nedeljom sa korpom gurati se između onih tezgi po pijaci i to bez razlike kakve su vremenske prilike ili neprilike i nije bilo baš lako. Ipak najteže mi bi, drugari počeše zakretati glavu od mene, ko kakva baba ili veštica si, tumaraš i reklamiraš se po pijaci govorili bi. Često i to ozbiljno zapitali bi, kako te nije stid? Pregaču i to onu pravu.  Moj drugar Mirko Bogunović,  predloži mi i nekakvu suknju, da obučem. Ipak osetio sam ja iz svega toga, svest njihovih žena počinjala se polako buditi. Upravo njegova Mira, kad bi me ugledala  sa korpom na pijaci uvek mu posle očita pravu lekciju i uši bi mu se zažarile.

Tako, zbog drugarstva i tih zađevica, počeh iz čista mira da se krijem idući ranije, osvrćući se uvek oko sebe ne bi li sve prošlo bez podozrenja ili dobacivanja.

E sad sa drugarima i trgovinama pa i pijacom bilo je i ovako i onako, išao bi sporednim ulicama, kasno, rano kad oni još spavaju ali iz čista mira u vlastitoj kući ponekad sevnula bi prava varnica. E šta si to kupio ili kako si baš to kupio, a ono nisi. Sramota me bilo  i to da kažem, da nosim onaj nesretni spisak. Najviše, malo malo, žena poviče pa čoveče, ti potroši sve pare, dovešćeš nas na prosijački štap kako raspiaš. Ipak od svega najveći problem bio je sir i kajmak sa pijace. Jedan je mirisao, drugi nije, da i ne govorim ono slan, neslan. I vlastita deca počeše da se beče na te namirnice, braneći otvorenu maminu stranu, čak nisu hteli ni da pomirišu ili liznu. Povikali bi i oni, fuj šta si kupio tata. Hteo ili ne, sam bi to pojeo krijući kad ne gledaju. Upravo zbog mira u vlastitoj kući, svake nedelje menjao bi prodavačicu ili prodavača ali slaba vajda, nikako nije išlo.

Jedne nedelje baš onako sav nikakav, nosio sam svoju korpu tamo preko Kolubare kako bi je napunio. Na nesreću sustigoh jednu komšinicu pa baš će onako pre nego je i pozdravih, opa komšija, isterala te Milevica! Neka neka, tako i treba. Ja se sav zacrvenio, pomislih, sad  je gotovo, pola Valjeva će saznati do ručka da idem na pijac, a do sutra i celi region. Bože sačuvaj da me odmah ne upita za onaj spisak. Iznenadi se sasvim kako ga nemam. Pošteno zavrti glavom pa će, e lako je tebi, još si ti mlad, a tek si počeo. Broji komšinica kao da je na radio Valjevu ili sad ovom kako ga zovu Patak. Izvežbaće tebe žena vidim ja, ona će i to sasvim glasno, sve se osvrćem da neko ne čuje.

Iskoristih trenutak kad malo zastade sa pričom, odlučih da ubrzam korak ne bi li se kako rešio dotične. Nemoj da bežiš komšija, zajedno će mo, lakše ti se sakriti ovako, misliće da sam ti žena, tek sad će sasvim glasno. I ne pogledah je kad to izgovori, nikog pored nas sva sreća pa i zbog toga. Mislim se, taman posla, ta bi me brajko moj motala oko prsta, kao ono pletivo kad pletu, bio bi mekši i od te vune.

Vidim i kajmak ti naredila ona tvoja da kupiš, kad reče smrači mi se pred očima. Samo to ne spominji uzvratih kao da sam jedva dočekao da me baš to upita. Šta nije zadovoljna, sad ona će zabrinuto. Upravo to požurih da kažem pa kud puklo da puklo. Ja ću tebe kod moje Milene, samo ako bude htela da ti proda, kod nje razgrabe dok dlanom o dlan, zato i ja idem ovako rano kao ti. Kad to sve izgovori, malo se i razvedrih, ne bi kako makar to rešio jer očito ona je sasvim iskusna, a ono ostalo kako bude. Da ne dužim, samo bi još ovo, komšinica me jednovremeno i žalila i sokolila. Šta si se snuždio, nije smak sveta zbog toga što ideš na pijac. Ispravi se slobodno. Moraš znati i cenjkati se, zanovetati pa i birati. Nedaj da te fortaju i ovi na pijaci i žena kad dođeš kući. Ovi oće i da prevare da znaš, kad te vide takvog. Usporih sasvim korak, taman da komšinicu i za onu slobodnu ruku zgrabim u znak  nekakve zahvalnosti.

Na pijaci i nema gužve, rano je još. Čuje se samo glasan razgovor prodavaca dok ubrzano razmeštaju donetu robu. Tu na prvoj tezgi gde često kupim ono najvažnije, primetili me pa će jedan deda, evo opet ovoga, uvek je prvi. Učitivo ga pozdravih, pravdajući se kako ću prvo za sir i kajmak tamo kod Milene od moje komšinice, kako reče, kod nje ti je dok dlanom o dlan, ostaneš bez sira i kajmaka dok kažeš keks.

Meni se rugaju ovi što uranih, a gledam kod te žene i u redu već stoje. Moja komšinica možda je i zakasnila. Stade ona bez pogovora u red i kako god da pogledam, jedino muško da tako kažem, bio sam ja, sve same žene. Još više me to pokosi, izgledao sam kao pravi višak.

Interesantno, ta Milena za razliku od drugih i ne otvara usta, žena bez jezika. Posluje vešto i nastoji da što pre usluži svoje mušterije. Inače, komšinica mi reče, kod nje ti je koliko sira i kajmaka toliko mušterija ali njenih. Drugi mogu da se slikaju.

Brzo to ide sa prodajom pa i moja komšinica dođe nekako na red. Kako svi i ona ćuti ali ipak tiho zamoli, kako reče da se zove, onu Milenu, molim te ako možeš ikako ovome ovde pa makar od mog dela malo, a za iduću nedelju ako ima i njega planiraj.

Poput pravog krivca sačekao sam još to malo dok sve ne usluži, a onda pruži  ruku, sažalila se valjda gledajući me takvog da joj dodam  moje posude. Ništa ne govori ali sasvim učitivo i ja je zamolih za idući put i ako eto ni ovaj nije prošao pravu kontrolui kod moje žene i dece, možda neće odgovarati.

Vrlo brzo i ostalo kupih i okrenuh u suprotnom pravcu ali sad sasvim sam. Tek tad vidim u susrt su mi išle uglavnom žene ali ne mogu dušu grešiti i nekoliko parova koje ugledah onako rukom pod ruku. Nekakve dve taman da se mimoiđemo, gledale su me upadljivo ne zbog izgleda nego jedna će od njih, blago njegovoj ženi, e ta njegova se udala kako treba, da su se neke druge i osvrtale zamnom kad to čuše.

Kad pristigoh, rutinski je žena ispraznila korpu i proverila šta jesam ili nisam kupio. I ako retko, tog jutra nije bilo primedbi. Inače i ovo bi, imala je običaj pre nego i pomisli da da nešto deci za jelo, redovno ona proba da gledaju. Tako i tog momenta uze malo kajmaka i na zalogaj hleba pa u usta baš kad su očekivali doručak. Jedno vreme je ćutala žvakajući kao da je budi Bog s nama otrovano. Kad nekako proguta uze brzo još jednom. Deco, ovo je nekakav drugi kajmak pa zagrize opet. Na to njeno sinčić je već stavio dva prstića na nos jer jednovremeno ćer povika, fuj mama kako to možeš da jedeš?

Držao sam se po strani, očekujući pravo predavanje ali kad povika e ovakav nisi do sad kupovao, brže bolje uzvratih ljutito, nije istina. Zar ne primećuješ da je od iste krave i to one šarene. Na nagovor matere, ćer pomirisa pa i liznu. Sin držeći nosić svoj sav crven u licu, još uvek se dvoumio, prodisati ili brzo od stola u sobu.

Već me taj njen cirkos počeo i nervirati pa opet ću, nemojte jesti otrovaćete se. U inat meni ćer stavi jedan zalogaj u usta zbog matere i odmah zatraži kad je probala da joj namaže čitavo parče hleba. Kad sinčić dođe do daha ali i zbog gladi i on zagrze iz mamine ruke pa kud puklo da puklo.

Od tog dana svake nedelje bio sam prvi u redu za sir i kajmak, čak i pre Milene bi došao često, da bi i ona kao onaj trgovac povikala, ti opet prvi. U tom poslu nije me moglo pokolebati ni podozrenje mojih drugara, komšinica znanih i neznanih pa ni elementarne nepogode. Moj drugar Mirko kad bi god navratio, još od ulaza u stan poviče, ima li onog kajmaka i sira?

Eto tako sasvim nenadano taj kajmak i sir postadoše moj brend. Jedini problem još uvek je bio, koliko jednog i drugog toliko i kupaca. Teta Milena se toga držala strogo, uvek je posude kući vraćala prazne.

E sad i ovo bi, nisam ni ja bio raspoložen da baš svake nedelje uranim za taj svoj, kako rekoh brend. Jednom baš onako krijući da niko ne čuje, šapnuh teti Mileni, gde vi stanujete ja bi kod vas po ovo navratio da ne idem ovako rano svake nedelje. Kad to ču strogo me pogledala, ni govora. Ja nemam vremana za sačekivati i ispraćati mušterije pa makar i ne prodala.

To je bilo sve. Uplaših se da ne pokvarimo poslovne odnose. Nikad više ni da pomislim da je upitam ama ni da zucnem, nisam smeo. Deca i žena navikli se, morao sam i da štedim kako bi njima što više ostalo. Gostima samo kako bi se pohvalio po jednu kašičicu da probaju, zbog toga moj Mirko onako zajedljivo i poviče, ima li onog sira i kajmaka?

Da, sve je to išlo kako treba, da jedne nedelje kad ugledah tetu Milenu, onako sasvim kako bi se reklo nikakvu, pošteno se zabrinuh. Još iz daljine primetih da nešto ne štima. Sva pitanja i podpitanja ostala su bez odgovora, nikakva i gotovo. Ja dosadan kao buva, oću da doznam bilo kako. Kad spomenuh zdravlje zlo da ne čuje ona će, još i gore. To gore baš me štrecu ipak lakše mi kad zdravlje nije u pitanju. Ne odustajem ja, opet je molim da kaže. I ne pogleda me, što da ti govorim kad ne možeš pomoći. Možda i mogu sad se ja branim ako samo kažeš.

Sutra počinje škola. Ćer mi upisali u Poljoprivrednu. Em što pešači iz Bujačića em još treba više od dva kilometra do te proklete škole, a želela je u gimnaziju.

Kad to ču što reče pomislih kako me tako nađe, baš tu ama nikakve veze, ja i prosveta bili smo kao kako se ono veli, nebo i zemlja. Sve bi nekako ali tu sam tanak poput paučine. Da bude veće zlo setih se kako i moja upravo sutra treba sesti u klupu, ni počešao se nisam zbog toga, mada reče kako je videla da je na spisku baš za tu gimnaziju.

Kad upitah kako je ime curici, ona odmahnu rukom i tek tad uzvrati ne sedaj mi na muku ali sasvim ljutito. Opet spustih svoju korpu, poteška moram, molim da kaže pa počeh da tražim kako bi zapisao, a sigurno znam ni olovke ni papirića jednog, čak ni onog ženinog spiska, bilo me stid njega. Kad reče Snežana Đurić, izgledalo je to poput prave psovke, eto samo da me se kako reši, već se počela spremati za kući.

Koračam pošteno opterećen korpom pa i svojim kilogramima, evo sad još sa jednom brigom više, mučim se da ne zaboravim, svakih par koraka moram ponoviti Snežana Đurić da se ne obrukam pamćenjem  jer ne zapisah. Još veća je briga bila ako i zapamtim sve to, šta uraditi sa tim imenom.

Kad pređoh most na Kolubari, neću ni uzvodno ni nizvodno ali ni u pravcu svoga stana. Idem tamo pored hotela Narcis, setih se u čitavoj toj muci, tu u blizini stanuje jedan profesor, poznajemo se eto samo onako sa ulice. Uvek se srdačno pozdravimo, a kako mu je ime ili u kojoj školi radi,  pojma nemam. Čak možda i ne radi u prosveti ili mu je i to profesor nekakv nadimak, opšta zbrka mi nastala u glavi. Interesantno eto znam u kojoj zgradi stanuje, tu bi se ponekad i sreli pa i videli, a nisam ni ja daleko, zgrada dve.

Jednu baku kad ugledah tu u blizini ispred njegove zgrade, potrčah joj u susret odmah. On ti je sine na drugom spratu, čak i prezime izgovori i ako onako konfuzan to je i ne upitah.

Već sam koračao uz stepenice sasvim otežao, a kad pristigoh, ipak veći razlog su bili moji kilogrami nego korpa, disao sam glasno i ubrzano. Morao sam sačekati da dođem do daha i makar malo se pripremim.

Sa pravim strahom pozvonih sasvim nežno jer em rano, em nedelja, šta ako žena njegova otvori, može početi vrištati od straha, kad me ugleda ovakvog. Na sreću moju, a i žene mu, kad on lično proviri, kao da me sunce ogreja, ozarih se sav. Bogami iznenadi se i moj profesor, rano a nedelja još kad ugleda korpu do vrha punu, ništa mu jasno. Ni da se čestito pozdravimo povika, šta to znači vi kod mene, od velikog iznenađenja poče i da persira.

Oprostite molim vas prava muka, počeh sad ja sasvim sramežljivo, obori me načisto čitav prizor. Ne znam ni kako mu objasniti, lagano ali vidljivo i znojim se. Od treme uporno vrtim u glavi Snežana Đurić, da slučajno ne zaboravim jer ne zapisah.

Profesore moj verujte velika muka, po nekoliko puta ponavljam tu muku, Snežana Đurić, curica krhka kao biljka, iz Bujačića  pešači, upisali je u Poljoprivrednu školu, treba znači još više od dva kilometra do tamo, htela je u gimanziju. To tako izgovorih smušeno i uplašeno, da ni svoj glas nisam čestito čuo. Osetio valjda da će priča potrajati pa još malo vrata otvori, odite ovamo uđite, reče još tužnije, valjda sažalilo mu se gledajući me takvog nikakvog. Ja i odrvenio i ukočio se ni da se pomaknem, usudih se eto da zbog toga dođem čoveku pred vrata i uznemiravam ga baš u Svetu nedelju, a možda čovek nema nikakve veze sa tom vražijom gimanzijom. Još gore, nikad nikog nisam imao priliku da molim za nešto, da kažem za ovako popreko, a eto sad usudih se za ovu gimnaziju.

Kad  se uveri moj propfesor da nikako neću u stan sa korpom punom do vrha, pruži ruku kao da me je još od juče očekivao, uze papir i olovku, zapisa ime i prezime ali i moj broj telefona na poslu za svaki slučaj i tek sad mu ja rekoh moje, a on meni svoje ime, za onako pozdraviti se na ulici nije nam ni trebalo do sad (neću ga sad reći) i pozdravišmo se da sve nije trajalo ni dva-tri minuta.

Sat-dva od početka radnog vremena, telefon je zvonio na mom stolu. Kad reče ko je sa druge strane, nešto mi ispade iz ruke koliko se uplaših. Neka Snežana dođe sa dokumentima, kad je tako, biće upisana u gimnaziju. Ni da se čestito zahvalim, on reče kako žuri, spustišmo slušalice jednovremeno.

Rekoh odmah kolegi, samo sat vremena me neće biti tu, u mog Fićeka i krenuh da i ne znam tačno gde je taj Bujačić jer Milena reče, kod mene ni za živu glavu. Znao sam samo i kolega mi reče  ide se prema Kosjeriću.

Svakih stotinjak metara kad pređoh Kolubaru, morao sam pitati da ne zalutam. Kad mi jedan starina pokaza gde da skrenem, tek tad se nađoh na nepoznatom. Nije bilo ni blizu, a put je sasvim nikakav. Sva sreća čovek nekakav tera krave, čak ne mogu proći od njih, morao sam i stati, upitah ga uzgred, gde je kuća Đurića? On ljut što mu plašim krave pa će ne određeno, eno tamo ona prva. Ne reče ni levo li je ni desno, stara,  nova, sve mi i prve i iste.

Nekako provukoh se između krava, a gledam teta Milena otvara kapiju da baš one uđu. Krijem se da me ona ne ugleda, prođoh i kapiju i nju. Malo dalje ću okrenuti dok krave ne pristignu. Ne obraća ona pažnju na mene, čak okrenu se kako bi za drugim poslom. Ja zastadoh i kratko sirenom, da i krave ne plašim, ona se valjda instiktivno okrenu, Snežana neka dođe u gimnaziju biće upisana, dodadoh lagano gas i opet ću između krava koje oće u dvorište. Ona je pokušavala na sve načine da me zaustavi i pozove da svratim, a ja tek tad sasvim glasno povikah, ti si rekla da ne smemo kući ni za živu glavu, eto samo da kažem za Snežanu. Čudi se i onaj čovek sa kravama šta to bi, čak se i prekrsti od radosti ili nečeg drugog, požuruje krave da mi oslobode put, slabo ga i slušaju.

Snežana je bila u istom razredu sa mojom ćeri, čak nekoliko puta bi u stan kod nas navratila. Ako bi bilo kasno ili kakva kiša, zajedno bi sele u našeg Fićeka, odvezli bi je samo do kapije ispred kuće. Kao pijan plota držao sam se onog njenog kad reče, moje mušterije ni za živu glavu kod mene kući. Ona je i zvala i molila  pa i Snežana pa i sa mojom ćerkom, a ja sam kako rekoh terao po svom ili njenom, ni za živu glavu. I na pijaci nisam imao nikakvu privilegiju, poslušno bi stao u red i čekao i ako bi ona pokušala i ovako i onako ne, samo kako drugima tako i meni.

Sveti Nikola, a ona tiho mi šapnu da drugi ne čuju, Slava mi, molim te ako možeš ikako dođi. E tu sam morao popustiti. I ja i žena mi kao najveći krivac, sir i kajmak joj se svideo, spremišmo se i kao pravi gosti krenušmo u Bujačić kod Đurića za Slavu. Jelo se pilo i pričalo, Bogami i noćilo i tek tad intezivno i svojski družilo. Viđali smo se i radnim i neradnim danima i nikad da nam bude dosadno. I Snežana je opravdala svoju želju, bila je odlična učenica, moja ćer morala se pošteno truditi kako bi je pratila.

A onda najednom po potrebi službe, puknuše me u Zagreb. Na sve strane se plakalo kad smo se rastajali. Pisma i paketi postadoše prava veza. Jednom je sa tatom Vladanom bila i naš gost, a  onda se baš on  u čudu krstio kad prvi put dođoh u Bujačić da ono javim.

Prokleti rat sve pokida. Kad se sve malo  primiri, a dozvoliše da mogu i pisma, odmah jedno opširno ali sa pravim suzama uputih u Bujačić. Zahvaljujući tehnici, sad razmenjujemo SMS poruke sa profesoricom Snežanom ali Vujić iz Valjeva, samo kako bi sačuvali uspomene od propadanja. Stidim se što ne  mogu u Bujačić, plašim se da sad na kraju nešto ne popusti i ostanem za uvek tamo, deci bi bilo daleko.

Eto čemu sve može da posluži sir i kajmak, pravom prijateljstvu. Verujem da je još uvek kao nekad najbolji od svih na pijaci u Valjevu, a i tad je bio, znam lično.

Ključne reči: Nema ključnih reči

Komentari  

 
-1 #1 bosko 25-09-2015 06:34
Ух брате колико текст. Прочитао сам само први део и насмејах се. Сетих се једног вица па рекох да га турим овде.
"У Црној гори једног дана вели жена мужу. Иди купи хлеб. Он ће њози: Вала жено то је женски посао. Она: Ајде бар узми торбу и иди на пијацу: Он: па и то је женски посао. Уђе жена у собу скине се легне на кревет и виче: Ајде ради мушки посао. Он: А ђе би она торба жено. На ово ме подсети твоје ломатање по пијаци, са све торбом.
Ресто ћу прочитати касније.
Citiraj
 
 
-2 #2 bosko 25-09-2015 14:40
Успео сад да прочитам цео текст. За текст не знам шта да кажем осим да је лак (права прича) а дуг к`о гладна година.
Морам да те исправим. Кад те је позвала на славу рекла је "слава ми", Не може њој да буде слава. Али зато она може да слави. Надам се да не замераш. Даље код кога би остао, јер код Милене или би купио газдинство?
Citiraj
 
 
-2 #3 R.Pecelj 25-09-2015 15:55
Citiranje bosko:
------------------------------------------
Морам да те исправим. Кад те је позвала на славу рекла је "слава ми", Не може њој да буде слава. Али зато она може да слави. Надам се да не замераш.
-----------------------------------------


E jesi Boško muški šovinista, samo tako !!!
Pa zar te nije drug Tita učio da su muškarci i žene ravnopravni u svakom pogledu u socijalizmu ? :lol:

Lepa ova priča vezana za Bujačić i tvoj zavičaj. Mora da poznaješ porodicu Đurić ?
Mogu ti reći da mislim da i ja poznajem gospođu Snežanu, sada udatu Vujić. Ako je posle završetka studija izvesno vreme radila u Krušiku, onda je to to.
Citiraj
 
 
-3 #4 bosko 26-09-2015 21:55
Немам појма шта си мислио кад си натруковао Шовиниста. Да ли ти кажеш, слава ми, или ја славим. Покојнику пре укопа дајеш последњи поздрав "Слава ти".
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži



Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 10 - 16. oktobra 2019.
DORA I IZGUBLJENI ZLATNI GRAD, titlovano 10. i 11. oktobar u 17.30h 12. i 13. oktobar u 15.30h...
Detaljnije o programu
UKRAĐENA LIČNOS' U VALJEVU
Centru za kulturu 22.oktobra u 20h Milan Lane Gutović neponovljivi je komičar i proslavljeni glumac...
Detaljnije o programu
Bioskop 85 repertoar - izmena
Zbog velikog interesovanja, film Džoker biće na repertoaru i od 17-23.oktobra! Film Rambo - do posl...
Detaljnije o programu
PRAVDO, KRIVA SI PRAVDO, KRIVA SI
Pozivamo Vas na program "Pravdo, kriva si", u utorak, 22. oktobra, u 19 časova , kada ćemo u sali Va...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

 
Poslovi u Valjevu od: Jooble
INFOSTUD poslovi
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja