Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

DRAGOSLAV

Objavljen od ObradVucen
ObradVucen
ObradVucen još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na sreda, 02 januar 2019
in STARO VALJEVO 0 Komentara


Muku mu njegovu, jednog dana onako sam sebe zapitah, sve si to izdržao i prodeverao pa nije valjda da moraš još čekati i metro da se sagradi u Valjevu, red je već jednom pomaknuti se nekud. Red je brate da i ovi koji dolaze, nešto od svega preostalog urade i otrpe dok se to ne zgotovi. Koliko sam samo za ovih dvadeset i kusur godina, morao preko onih improvizovanih prelaza kad se vodovod i ulice gradile. Žena bi ova moja ovde, uvek izula cipele kad bi prelazila, plašila se da ne posrne i polomi se. Otrpio sam ja i gradnju prvog obdaništa. Pruge i železničke stanice. Doma kulture onog istorijskog da i ne govorim. Bio sam svedok i modernizacije voznog parka u Streli. Oni prvi autobusi bili su sećam se toliki, da ni onaj natpis „Strela“ nije mogao stati, ispisivali bi ga sasvim sitnim slovima. Upamtih i to kad Mojsilo, onaj poznati vozač primi onaj beli novi autobus, jadni čovek tek tad se normalno uspravi i poče normalnije hodati. U onom starom morali su mu sve ono izvaditi iz sedala kako bi se nekako smestio. Ona drvena daska ispred njegovog volana, malo, malo ispadala bi u toku vožnje, kad bi krenuo preko onih rupa tu odmah prema Divcima. Često bi je morao nameštati u toku vožnje, kako bi pokrila onu rupetinu da ne bi odvratno zjapila, kroz koju bi i miris i gasovi od motora, koji je bio smešten napred ispod haube. Sve to sam ja prodeverao i otrpio sa velikim zadovoljstvom i zbog toga što nikad nisam gunđao ili se bunio.

Sećam se ipak jednom, baš onako iz dna duše se naljutih kad iznenada dođoše, a ko bi drugi nego policajci, oni uvek dolaze tako ne najvljeno. Došli da uhvate, baš tako kako rekoh uhvate onog siromaha Dragoslava, stanovali smo u istoj ulici Žikice Jovanovića, druga treća kuća. Odlučili da ga smeste negde, bruka im grad, bio siromah bolestan. Kad mu se to pogorša vikao bi. Nije bio ni agresivan ni opasan za okolinu. Lovili su ga tad kao kakvu zver, koristeći sve one sprave, namenjene onim najopasnijim. Nije se moglo gledati šta rade. Nisam se plašio izaći, odigravalo se ispod mog prozora, zapitao sam zašto tako grubo i javno u sred dana? Plakao je kao malo dete kad ga zgrabiše i staviše mu ona čuda i na ruke i glavu. Siromah bio se privikao na mene, komšije smo bili, a i ja na njega sasvim. Ne da se hvalim ali kad bi mi se god našlo kakvog sitniša u džepu, voleo je kovanice, dao bi mu. Uvek bi se kulturno zahvalio i zamislite šta, odmah pošao i kupio onu Ribnikarovu novinu, zašto ne reći „Politiku“ i strastveno je čitao u hodu onako gegajući se, hramao je na jednu nogu vidno, išao

bi tako našom ulicom. Voleo je neobično loptu. Kad bi je ugledao, obradovao bi se kao malo dete. Nekakvu svoju uvek bi mu onako kroz prozor, a on bi je onom zdravom nogom žonglirao sve dok se ne umori. Sa uživanjem je to radio i kad bi mu bilo dosta, vratio bi je opet meni i smejući se, sasvim zadovoljan nastavljao tamo amo. Teško je bilo, moram reći i priznati bez njega, ulica je sasvim opustila. Bilo mi je žao kad neko reče posle toga, kako je čuo, Dragoslav umro od tuge u onoj kući, da zlo ne čuje, kako je zovu ludoj.

Izem ti i jedno i drugo, nešto mislim onako sam za sebe, neću ja više ovako rekla kazala, nego baš kako treba presaviti kako se ono veli tabak papira pa zvanično pa ti onda gledaj kako ćeš zvanično odgovoriti. Nećemo se mi više šefe moj igrati skrivača, crno na belo i to onim pravim uhodanim putem.

Jednog dana baš kako to smislih, tako i uradih. Poređah na papir sve podatke one lične, a ispod red-dva niže i razloge za premeštaj i to sve jedno po jedno u proredu da bude i vidljivo i razumljivo. Svakako ključni i glavni razlog posebno naznačih i podvukoh, u kolektivu jedan sam od najstarijih i po stažu i starosti. Sve se rotira, red je da se i ja nađem u tom rotirajućem bubnju, to je bila i državna politika, rotirati se i ako u krug.

Zamislite, nije dao da se zavede ni u one knjige zvanične, istog dana zove me lično da dođem. Tako, tako pomislih pa požurih. Kad stigoh, ispred njega vidim i onaj moj papir, uredno okićen ali i onu službenu beležnicu. Nije bilo ni smešno ni zabavno kad poče. U jednom dahu spominjao je i Partiju i državu. Opšte ciljeve socijalističke izgradnje. Pobroja vešto i one kratkoročne i dugoročne državne planove. Iz čista mira kad se to sluša, čoveku svakom i suze

da poteku. Interesantno ipak ne spomenu lokalne potrebe, plašio se valjda da ne bude ne ubedljiv. Ni da spomene Mesnu zajednicu, Kućni savet kao da oni i ne trebaju i ne računaju na ovakve mozgonje kao što sam ja. On naprotiv već rekoh, traži stan, razmišlja oće li preko Save i Dunava tamo u Novi ili ovamo u stari Beograd. Obrazlaže to, ćer mu već, oće da se i pohvali, pošla na onaj balet, zbog toga i žuri, dvoumi se gde bi joj bilo lakše, nikako da se odluči, kako bi nastavila. Moji mogu brati gloginje gore oko Divčibara ili kakvo drugo lekovito bilje. Ko moju da upita, što razmišlja o Pravu.

Taman kad mi se sve to rasturi po mislima, kad htedoh da prikupim kakvu snagu kako bi se nekako branio, oće on tek tad sasvim ozbiljno sa pravim argumentima.

- Znaš ti to dobro jer si tata mata za ono računovodstvo, koliko samo jedan premeštaj košta državu. Moramo i na to gledati, kad izgovori, umalo da uzvratim pa i vi ne idete o svom trošku i vaše neko mora da finansira i to puno deblje i izdašnije nego za mene, čak i za dve trećine i više.

Ne dozvoljava on da zucnem, odmah ide dalje. Spominje sasvim ozbiljno potrebe službe i taman kad primeti da i nisam sasvim zadovoljan sa tim njegovim razlozima, kao iz kakvog katapulta odalami, e brate moj, neće niko na to tvoje mesto. Da to sve savlada treba mu i godina dana, koliko je tih kojekakvih papira dole kod vas, čitav kamion da se natovari i kako bi to sve taj. Tek tad se ukočih i od straha i trenutka u kojem se nađoh. Ništa na brzinu smisliti što bi vredelo toga svega o čemu me on ubeđuje i podučava ili kako mu pa uzvratiti onako muški da mu svi ti njegovi aduti koje vadi iz rukava kao kakav kockar, ispadnu i postanu luk i voda i sasvim bezvredni i nedovoljni. I kad pomislih, e to vam je sve što imate, a on će kao da je osetio da bi mogao i ja koju, povika i službeno i zvanično.

- U Beograd može samo onaj koji ide na viši položaj ili po potrebi službe, samo ako ga trebaju, inače gde bi nam bio kraj, svi bi došli i otišli tamo.

Da ne bi ja slučajno govorio i suprostavljao se opšte narodnim i vojnim ciljevima, uze onaj moj papir-molbu koju sam dan pre predao onom delovođi, koji to sve prima i razvrstava u raznim pravcima i pruži mi pa će:

-Trebaš ti nama još. Šta bi mi bez tebe u onom tvom bunkeru od papira i brojki. Platu ne bi mogli primiti, a znaš i sam koliko nam ta crkavica treba.

Moj šef kad mi pruži onaj moj papir, sad nisam sigiuran beše li molba ili tek nešto onako, setih se bio je vidim ne evidentiran u one službene knjige, kako bi mu se valjda lakše izgubio svaki trag pa uporno brše ruke jednu o drugu, oće reći reših ga se po kratkom postrupku. Ja stao ne znam kud bi. Dole u onom kako on reče bunkeru, posla za preko glave. Nekad nas bilo četri, sad ja sam, a plata za koji dan. Ovaj ni da čuje o Beogradu ili nekakvom drugom mestu gde ima fakultet za ćer. Ne mora balet ili klavir, eto samo hteli bi fakultet.

Kad dole stupih u moje carstvo papira i brojki, pomislih prvo moram ono za isplatu kako ne bi zakasnio, a posle, ama trista poslova, ne znam koji bi pre. Ali šta god bi da uradim, ona moja molba mi stalno pred očima i gledam je i ne mogu je zaboraviti. Čim osetih da imam malo vremena, ja je u onu mašinu na stolu pa ispod teksta i potpisa dopisah, molim da mi se na ovu moju molbu odgovori pismeno u skladu sa važećim propisima i uz nekoliko koraka pružih je tamo na kraju hodnika, opet onom delovođi. Mangup stavio naočale pa čita, a kad dokrajči on će, kako ti oćeš uzvrati, pazi samo naljutiće se šef, brzo dovrši svoje započeto mišljenje.

Sutradan pred kraj radnog vremana, onaj isti čova sa naočalima, delovodstvo mu bilo na kraju hodnika, uz moj potpis vrati mi moju molbu. Na poleđini kakav je bio red, bilo je pobrojano sve ono iz propisa, a u novom redu onako naglašeno razmaknutim slovima u jednoj rečenici, „ne odobrava se“. Vidim dole i šef se potpisao pored onog služćbenog pečata, sa napomenom, može se uložiti žalba ili prigovor višoj instanci. Pomislih odmah, oću zvanično pa neka je i ovako ali da bude crno na belo, ne kako bi se mogao žaliti, nego oću zvanično da mi se kaže.

I ako naglasiše, mogu uložiti prigovor, sve je to obična varka pomislih jer ako je negativno ovde odlučeno, nije lud onaj gore da uzme na sebe obavezu da to reši povoljno i za mene i ove moje ovde. Tek tad odložih svoju molbu među one moje lične stvari kao prvi i pravi pokušaj da se i ja nekud pomaknem iz onog mog kako šef reče, bunkera.

Sledeći termin kad su se molbe mogle podneti za premeštaj, nikako nisam hteo propustiti. Novoj priložih onu staru i ako se to nije zahtevalo, mislio sam da vide. Sad je išlo sve po propisu jer shvatiše da se ne šalim. U ostalom kako bi to i smeo. I na ovu dobih isti odgovor, ne može se udovoljiti zbog potreba službe ali i onog ostalog koje su ponavljali svi zaduženi da odlučuju o tome, baš kao i moj šef. Kad dobih odgovor i na petu moju molbu u trenu pomislih, nedaju i gotovo. Sve što sam mogao ja sam učinio. Ono što bi još morao, odnosilo se na pitanje, kako deci obezbediti nesmetan nastavak školovanja. Za te poslove ostalo je nešto manje od godinu dana. Obezbediti stanovanje u Beogradu, upis, e to je posao ćeri, a stipendija je bila nedokučiva poput mog premeštaja, o tome nisam mogao ni misliti.

Ipak, moram se setiti onog dana kad smo ispraćali mog šefa, to moram svakako reći. U poverenju hvali se našao stan. Nije mu ni skupo. Upisao ćer na balet, a i žena mu izgleda osigurala posao, već otišla kako bi što pre počela sa radom. Ja tek sad ne znam kud bi pomislih tad. Jedino što moram, a to je da pošteno zapnem na poslu kako ne bi zakasnio i da se potrudim da ovog mog novog šefa što pre upoznam sa ovim što mi je za uraditi, kako bi bio i on u toku.

Jednog dana, baš onako poput groma iz vedrog neba, kad sam se najmanje nadao, rekoše mi pravac Zagreb. Sve sam pokušao da to storniram, pa čak da idem i ono selo Zuce kraj Beograda, nije se moglo. Pokušao sam da ostanem i dalje u Valjevu, čak do penzije ako treba ali badava, u Zagreb i tačka.

Eto tako, posle onih pet molbi sad rešiše ovako. Tad sam morao reći, sve je to moja domovina, za nju sam i Zakletvu dao, ići gde mi je naređreno, zaključih nevoljno na kraju.

Obrad VUČEN

Ključne reči: Nema ključnih reči

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži



Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
Pozorišna predstava KRALJ BETAJNOVE Režija: Milan Nešković
23. mart u 20.00h Velika scena Centra za kulturu Valjevo Karte u prodaji od 18. marta I zona 900 ...
Detaljnije o programu
ZA SRPSKU VOJSKU - JEDNA ZABORAVLJENA PRIČA
Pozivamo Vas na otvaranje izložbe novinarke i istoričarke dr Mile Mihajlović, „Za srpsku vojsku – je...
Detaljnije o programu
"LEGENDE" U VALJEVU
 NA VELIKOJ SCENI CENTRA ZA KULTURU VALJEVO 28. mart u 20.00 časova Karte u prodaji od 20...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21. do 27. marta 2019. BIOSKOP 85 od 21. do 27. marta 2019.
TAJNE AVANTURE MAČAKA Sinhronizovano 3D 21. i 22. mart u 17.30h 23. i 24. mart u 15.30h 26...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?


Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

 
Poslovi u Valjevu od: Jooble
INFOSTUD poslovi
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja