Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
U Valjevu uvedena redovna odbrana od poplava! Sve službe u pripravnosti!
ponedeljak, 22 jun 2020 20:28

Zbog obilne kiše koja je danas padala na teritoriji grada Valjeva, uvedena je redovna odbrana od poplava i sve službe su u pripravnosti, saopšteno je iz Kabineta gradonačelnika. Prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kako se navodi u saopštenju, od 20 časova pa do ponoći očekuje se nastavak padavina i zbog toga može doći do plavljenja vodotokova. Zbog toga se apeluje na građane da pozovu broj 193 u slučaju da im je potrebna pomoć, ili evakuacija.


 

“Situacija se nažalost može brzo promeniti i tokom noći su sve službe u pripravnosti. Ujutro će zasedati i Štab za vanredne situacije, nakon čega će javnosti biti saopštene novosti u vezi sa stanjem na rekama u valjevskom kraju”, piše u saopštenju iz Kabineta gradonačelnika.

“U skladu sa upozorenjima RHMZ-a prati se situacija i svi članovi Štaba za vanredne situacije grada Valjeva, kao i Odsek za vanredne situacije i druge službe su u pripravnosti i prate situaciju na vodotokovima 1. i 2. reda. Sve reke su u porastu, ali u ovom trenutku je situacija stabilna i nema značajnijeg izlivanja i opasnosti od poplava. Reka Obnica je u značajnom porastu i zbog toga je podignut nivo reke Kolubare u toku popodneva, pa je oko 18 časova iznosio od 140 do 160 cm. Na reci Kolubari još uvek ima puno prostora u velikom koritu i za sada nema opasnosti od izlivanja ove reke. Obnica se izlila na nekoliko mesta i to na rečnim krivinama. Poplavila je pomoćne objekte, dok su stambeni objekti i stanovnici za sada bezbedni. Sve vodotokove 2. reda su obišli nadležni i uverili se da je situacija za sada stabilna. Ali, prema upozorenju RHMZ od 20 časova, pa do ponoći se očekuje nastavak padavina i zbog toga može doći do plavljenja vodotokova. Zbog toga se apeluje na građane da pozovu broj 193 u slučaju da im je potrebna pomoć, ili evakuacija! Na reci Gradac nema značajnog povećanja vodostaja, iako se ona izlila na nekim mestima”, piše u ovoj informaciji za medije.

 
Fantastična muzika Nikole Zdravkovića
petak, 19 jun 2020 22:19


Mladi pijanista, Valjevac Nikola Zdravković najvišom ocenom diplomirao je na Dakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora, Aleksandra Serdara, takođe divnog pijaniste. Nikola sada radi u muzičkoj školi Kosta Manojlović u Zemunu. Svoj prvi solistički koncert održao je u trinaestoj godini. Kao učenik osnvne, potom i srednje muzičke, osvojio je brojne nagrade na svim takmičenjima na kojima je učestvovao (npr. laureat Bahovog takmičenja u Beogradu (2000), srebrna medalja na Internacionalnom konkursu mladih pijanista u Barleti (2005), i 2007. godine laureata na Festivalu mladih pijanista u Šapcu i drugo mesto na Međunarodnom takmičenju u Gorici).

Inače, do sada je održao koncerte u Velikoj sali Kolarčevog univerziteta, Galeriji SANU, Galeriji Progres, Istorijskom muzeju Srbije, Atrijumu Muzeja Vojvodine, SKC u Beogradu, kao i koncerte po celoj državi na kojima je učestvovao  kao najmlađi član Nacionalne koncertne sezone pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Kao kamerni izvođač ispunio je biografiju uspešnom saradnjom sa violinistom Sretenom Krstićem, pijanistom Aleksandrom Serdarom, flautistkinjom Ana Marijom Krkuleski, gudačkim kvartetom Mokranjac, klarinetistkinjom Sofijom Molčanovom i oboistom Ivanom Kirnom. Učestvovao je na manifestaciji Kulturno leto Evrope u Pfafenhofenu i Minhenu, internacionalnom festivalu Piano City u Novom Sadu, kao i na International Piano Festu u Subotici.

Od 2012. godine je angažovan kao klavirski saradnik u MŠ Kosta Manojlović u Zemunu na duvačkom odseku, dok od 2014. godine kao urednik muzičkog programa u Istorijskom muzeju Srbije. Ostvario je trajne snimke za Radio Beograd.

Kada ste rođeni? Koju osnovnu, srednju školu, fakultet ste završili? Teme posle diplomskih studija?

Valjevac, aprilsko dete, generacija 1990. Popularna Treća škola mi je omogućila da steknem obrazovanje na svim poljima. U to vreme, počevši od upečatljivih i nesvakidašnjih časova kod učiteljice Željke, interesovanje za mnoštvo oblasti se povećavalo. Istorija, matematika, recitovanje, biologija bili su predmeti o kojima sam čitao dosta sa strane, a nadam se ponešto zapamtio i do danas. Od trenutka upisivanja osnovne muzičke škole u Valjevu počinje posvećeno paralelno školovanje kako na polju muzike kod profesora Diše, tako i za ostale opšte, vanmuzičke predmete. Ovaj osnovnoškolski period bio je iscrpljujuć jer je pažnja bila usmerena na mnogo strana, ali sam srećan što je bilo baš tako. Zahvaljujući tome imate bazu za dalje. Kako idete iz razreda u razred i što ste stariji, trebalo bi da vam informacije koje dobijate od svojih pedagoga postaju jasnije, a samim tim krećete više da se samostalno angažujete i otkrivate nove segmente, u mom slučaju muzike. Pošto sam „samo“ išao u srednju muzičku školu, bilo mi je mnogo lakše nego u dve osnovne. Posle druge godine i nezavršene srednje škole (koju do današnjih dana nisam završio :D), kroz polaganje diferencijalnih ispita dolazim do mogućnosti da u 17. godini upišem fakultet. To stremljenje se obistinilo, pa sam od 2007. godine postao student Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Aleksandra Serdara. Učenje od profesora Serdara bilo je dragoceno pa se saradnja nastavila i na master i doktorskim studijama. Imao sam sreće da znanja stičem i od vrhunskih, inostranih pedagoga – Paula Badure Škode, Borisa Petrušanskog, Ronalda Brautigama, Pietra De Marije, Martina Hjuza. Tokom doktorskog umetničkog projekta bavio sam se fantazijskim fenomenom u klavirskoj muzici 19. veka. Ovaj projekat obuhvatao je praktični deo, koncertno izvođenje odabranih kompozicija (Betovena, Mendelsona, Šopena i Bramsa) i pisanog dela, u okviru kojeg su verbalizovana zapažanja o kompozicionim postupcima datih dela i teorijska razmatranja, analiza interpretacija izabranih kompozicija, kao i lična, „laboratorijska“ istraživanja i zaključci do kojih sam došao tokom šest godina proučavanja. Praktični i pisani deo su u mom slučaju neraskidiva celina i zajedno određuju ono što sam postao – doktor umetnosti.

Gde radite?

Posao korepetitora na duvačkom odseku u MŠ „Kosta Manojlović“ u Zemunu mi je doneo mnogo toga dobrog i vrednog za dalji život i profesiju. Pre nego što sam počeo da radim, jedan od predmeta koje sam najmanje voleo na fakultetu bila je upravo korepeticija, a poslenji položen korepetitorski ispit sam veoma veselo proslavio. Nisam mogao da pretpostavim da ću se već osam godina upravo baviti tom oblašću. Počelo je sve nenadano, poziv jedne profesorke iz Zemuna, neplanirano ranije vraćanje sa mora, brzinske pripreme i posle audicije dobih posao tada na nekoliko meseci, koji su se protegli, još malo, skoro punu deceniju. Rad sa mladim i talentovanim oboistima, klarinetistima, saksofonistima može biti bekrajno inspirativan, zabavan, plodonosan, ali ujedno i veoma složen, zahtevan, odgovoran. Od prvog trenutka saradnje, kako sa učenicima, tako i sa izuzetnim kolegama s čijim đacima sviram i nastupam, stvorila se retko pozitivna atmosfera koja me činila i čini srećnim. I tako, od predmeta koji sam najmanje voleo, došao sam do toga da svaki dan uživam idući na posao i radeći plemenitu stvar, nadam se pridodajući svojim znanjem napredovanju i odrastanju mladih bića.

Koliko ste do sada održali koncerata? Da li se neki koncert izdvaja kao posebno značajan, ili kao draga uspomena?

Iskreno, prestao sam da se bavim brojkama. Dok ste mlađi opterećujete se tim ciframa, nagradama, mestima koje ste zauzeli na takmičenju, a vremenom se shvati da to nema apsolutno značaja. Često nastupanje je veoma važno, ali ne i presudno, jer je muzika, pre nego što dođete do umetničkog momenta, sportska disciplina. Kao i svaka disciplina tog tipa, zahteva stalni rad, posvećenost, fokus koji se na kraju kruniše koncertom. Najdraža uspomena bila je nastup sa violinistom Sretenom Krstićem, koncertmajstorom Minhenske filharmonije. Tada sam, kao dvadesetogodišnjak imao priliku da sarađujem sa čovekom od kojeg sam sa jednom probom i koncertom dobio čitavo muzičko bogatstvo, a pre svega šta znači biti vrhunski, skroman umetnik. Najznačajniji i najstresniji koncert bio je odbrana doktorata.

Kada, kako je počelo Vaše interesovanje za muziku?

Počeo sam kao bubnjar sa tri godine, a sa šest sam, kod profesora Tike prvi put seo za klavir. U mojoj kući stalno se pričalo o muzici, sviralo i pevalo, slušalo, pa je nekako prirodan sled stvari bio da se i ja latim nekog instrumenta. Bubnjevi su mi pomogli da se zainteresujem za ritam, koji je i danas jedna od mojih opsesija u sviranju, a klavir je došao spontano kao posledica toga da je jedan od najkompleksnijih instrumenata na kojem su mogle da se izvode u tom trenutku za mene privlačne kompozicije.

Zbog čega baš klasika?

Kada krenete u muzičku školu učite sviranje i određena zanatska pravila u okviru klasične muzike. Interesantno je da od kada sam počeo da je sviram, nijedna druga vrsta mi nije, na taj način, privukla pažnju. Volim tu sistematičnost, logiku, složenost, sledove harmonija, preciznost u kompozicionom izrazu. To me sve i sada zaokuplja. Jedino što mi je padalo na pamet, to je želja da nekada u životu iskusim sviranje u bendu, ali fank muzike. Zvuk hemond orgulja mi je usađen kroz slušanje od malih nogu, pa se nadam da će jednom ta specifična i jedinstvena boja zazvučati i pod mojim prstima.

Pored klasične muzike, koju uspešno izvodite, koju muziku privatno i rado slušate?

Volim i uživam u slušanju intrumentalne muzike i to one u kojoj mogu da razaznajem nijanse u bojama i kvalitetu intrumenata. To mi privlači i drži pažnju. Tu je svakako, posle klasike, fank, džez, bluz, rokenrol, ali i naša narodna, izvorna muzika sa prostora čitave bivše Jugoslavije (srpske i makedonske izvorne pesme, bosanske sevdalinke, dalmatinske klape itd.). Forma vokalne pesme mi je jedino bliska na maternjem jeziku i to najviše kroz izvornu pesmu. Ta bistrina muzičkog toka me oduševljava, kako u pevanju tako i u sviranju narodnih orkestara. Uz uživanje, od narodne muzike se mnogo može naučiti i primeniti na klasiku. Samo je važno slušati ono što ima kvalitet – nećete pogrešiti ako počnete od Carevca, Krnjevca, Jordana Nikolića, Danice Obrenić, Vasilije Radojčić.

Obzirom da ste mlada osoba i umetnik, kako Vama deluje svet u doba pandemije i kakva su Vaša očekivanja kada prestane realna opasnost od virusa? 

Svet je isti onakav kakav je i bio. Promenljiv svakoga dana, ali ne zahvaljujući nekom virusu, nego zahvaljujući pojedincu. On je taj koji ima snagu da nešto menja, a ne pandemija. Kad prođe opasnost svet će biti isti. Bilo je i ranije mnogo svetskih kataklizmi i poteškoća, kao i onih koje su trenutno aktuelne, ali se ne primećuju, pa svet ipak ide dalje. Tako da, onaj ko je bio svestan života i pre pandemije, biće takav i posle nje, a onaj ko živi u besvesnom stanju, ne može mu niko i ništa pomoći sa strane. Važno je znati da i ti besvesni mogu da se probude, samo je potrebna unutrašnja volja za menjanjem na bolje.


Da li očekujete promene u domenu muzike? Organizovanja i posete koncerata, možda čak i pri nastavno – obrazovnom pristupu?

Ne očekujem nikakve promene. Ne vidim zašto bi ih i bilo. Muzika je iznad svega, pa ne mora da strahuje. Kroz šta je sve prošla zvučna umetnost tokom istorije, ne mogu ni da zamislim, tako da je i logično da ostane sve kao i ranije. Ono što je pozitivno jeste to što ste sada imali mogućnost da slušate vrhunske orkestre, soliste, postavke opera iz svojih domova, da budete deo Dana klavira uz Deutsche Grammophon. To jeste sve pohvalno, ali jedino životno značajno je iskustvo kontakta uživo koje ne može da nadomesti nijedna tehnologija. Svako vreme ima neku svoju tehnologiju, pa tako ovo što imamo danas ne smatram nečim tako uzvišenim. Da, imamo mogućnost da održimo čas online, možemo da poslušamo snimak poslat preko neke društvene mreže, ali to je samo medveđa usluga, naročito za one učenike koji se ozbiljno bave klasičnom muzikom, a pritom nisu još u stadijumu profesionalca da im blaga sugestija mnogo toga može pokazati i da oni sami dovrše i isprave potrebno. Upravo ti koji su izuzetno nadareni, ne mogu profitirati od ovog stanja, jer nijedna kućna tehnologija ne može da prenese boju, vibraciju, volumene i harmonike tona, kao i sve fine nijanse u muziciranju. Ono što je meni dobro donelo ovo stanje jeste da smo se naučili, u komunikaciji profesor – učenik da budemo konkretni u iskazivanju informacija, navođenju i rešavanju problema, a najvažnije u verbalizovanju smernica i metodologije. Koje god vreme da je u pitanju i koja god da je generacija aktuelna, važno je interesovanje, a sve što nas zanima je svuda oko nas.

Kako i gde provodite slobodno vreme?

Vreme provodim sa svojom porodicom u rodnom gradu uz kontakt i rad sa učenicima na daljinu. Čini mi se da vreme koje mi je ovako dato koristim isto kao i kad nije bilo vanrednog stanja. Smišljanje novih projekata, vežbanje novih programa, radovanje novim otkrićima i zaključcima u domenu muzike, sve ono što radim svakog običnog dana kad god za to imam vremena. Neminovno je da je ta vremenska amplituda za razmišljanje sada povećana, ali mislim da to vreme stalno postoji, samo moramo biti svesni da je ono uvek tu u manjem ili većem obimu. Svaki slobodan trenutak koristim za planinarenje u prirodi. Ona me čini radosnim i stvara osećaj harmonije, balansa. Priroda je savršen učitelj – živi sklad. Samo je bitno posmatrati je iz pravog ugla, pa odgovori neminovno dolaze.

Preporuka muzičke liste za opuštanje?

Svakoga nešto drugo opušta, razveseljuje, rastužuje. Ja ću navesti samo neka dela koja mene inspirišu. Ovo je trenutni, manji izbor kompozitora, dela i izvođača, a nadam se da će se u nekima od njih pronaći i čitaoci.


Bach: Umetnost fuge, Hindemith: Ludus Tonalis, Bernstein: Simfonija br. 2 za klavir i orkestar, Beethoven: Pozni gudački kvarteti, Mahler: Simfonija br. 8, Stravinsky: Posvećenje proleća, Brahms: Klavirski trio op. 8, Schumann: Klavirski kvintet;  Harvey Mason, Billy Cobham, Gary Moore, Joe Bonamassa, Beth Hart, Hiromi Project, Michel Camilo, Level 42, Fourplay, Mulatu Astatke, Rufus Thomas, Snarky Pappy, Imelda May, Femi i Fela Kuti, Bora Dugić, Jadranka Stojaković; Alexey Arkhipovsky, Julia Lezhneva, Samson Francois, Anna Malikova, Arturo Benedetti Michelangeli, Gautier Capucon, Pinchas Zukerman, Emmanuel Pahud, Thomas Quasthoff, Vikingur Olafsson.

Topla preporuka za klasičnu muziku je slušanje Berlinske filharmonije na njihovom sajtu (tokom pandemije imate mogućnost i besplatnog praćenja mesec dana). Što se tiče ostalih vrsta muzike, slušajte Tiny Desk Concert, moguće je mnogo toga dobrog čuti.

 

foto – privatna arhiva

 

 


 
Borisav Đurić šampion Srbije u kros triatlonu
utorak, 16 jun 2020 20:34

Minulog vikenda održano je prvenstvo Srbije u kros triatlonu u Kragujevcu, na kojem je naš mladi sugrađanin Borisav Đurić iz valjevskog Triatlon klub ATP osvojio prvo mesto u kategoriji kadeta. Pored Borisava Đurića, iz TK ATP takmičili su se još i Bogdan i Lazar Angelovski, koji su takođe ostvarili zapažene rezultate u svojim kategorijama.
Član Triatlon kluba ATP iz našeg grada Borisav Đurić u nedelju je u Kragujevcu postao šampion Srbije u kros triatlonu za kadete. On je distancu od 500 metara plivanja, 9 kilometara vožnje bicikla i 2.5 kilometra trčanja savladao za 54 minuta i 52 sekunde i u uzbudljivom finišu sačuvao prednost od 6 sekundi ispred domaćeg takmičara Filipa Milivojevića.
Na državnom prvenstvu u kros triatlonu nastupili su i Bogdan i Lazar Angelovski, takođe članovi TK ATP iz Valjeva. Bogdan Angelovski je kadetskoj kategoriji kroz cilj prošao četvrti sa 8 minuta zaostatka za svojim klubskim drugom koji je bio plrvoplasirani, tako da ostaje žal za bronzanom medaljom, koja je ovog puta izostala zbog tehnikih problema na bicikli tokom trke.




Na debitantskom nastupu Lazar Angelovski je u kategoriji mlađih pionira trku završio na 4. mestu.

 
Uspešno organizovan 23. plivački miting “Petnica kup”
utorak, 16 jun 2020 20:27

Ovog vikenda je nastavljena plivačka sezona u Srbiji, i to “Petnica kupom” u Valjevu. Učešće je uzelo 26 klubova iz većine gradova Srbije, praktično, od Subotice do Leskovca. Nastupilo je preko 300 plivača svih uzrasnih kategorija.

 

U ekipnom plasmanu prvo mesto je osvojio PK “Plavi Talas” iz Beograda, drugoplasiran klub je domaćin “Valis” dok je na trećem mestu plivački klub “Lajk” iz Lajkovca. Najuspešnija plivačica mitinga je bila Petković Iva iz plivačkog kluba “Leskovac”, dok je najuspešniji plivač bio Đurđe Matić iz plivačkog kluba “Vračar”. Plivači “Valisa” su ukupno osvojili 49 medalja, od čega 16 zlatnih, 18 srebrnih, i 15 bronzanih.

Zadovoljni smo što se takmičarsko plivanje nastavilo u Valjevu, i to jako uspešno. Svi gostujući klubovi su bili zadovoljni organizacijom i uslovima za nastup svojih plivača. Naši plivači su svojim rezultatima pokazali veliku želju za uspehom i pored tromesečne pauze, neki od njih su čak postigli i svoje nove lične rekorde. Za uspešnu organizaciju dugujemo zahvalnost i našim sponzorima: kompaniji “Frikom”, Pekari “Domino” i mesari “Jovanović”, kaže predsednik plivačkog kluba “Valis” Branislav Kovačević.




 
“Moramo se posvetiti uređenju obala reke Gradac i da iskoristimo njen potencijal, a ekološke karakteristike da branimo i negujemo”
ponedeljak, 15 jun 2020 19:21


Valjevski socijalisti posvetili su deo svog programa reci Gradac i žele da u svom delovanju više pažnje usmere ka ovom “smaragdnom biseru Zapadne Srbije”. Ističu da će urbanistički zaštititi rečnu obalu, sačuvati odlike klisure ove naše prelepe i čiste reke i usaglasiti ih sa rekreativnim, turističkim, sportskim i privrednim potrebama naših sugrađana.

 

“Jako je važno da se uradi optimizacija saobraćaja uz reku Gradac. Kako bi se rasteretila sama saobraćajnica koja se prostire duž reke, neophodno je napraviti pešačku stazu sa leve strane Gradca, kao i biciklističku stazu, kako bi u letnjim mesecima građani nesmetano mogli da dođu do željenog izletničkog mesta. Biciklistička ruta duž kanjona reke Gradac valjalo bi da bude iskorišćena u turističke svrhe, jer je taj potez bez većih uspona i padova i jako je prijemčiv za ljubitelje biciklizma u prirodi. Takođe, smatramo da Valjevci zaslužuju da pored Gradca imaju velelepnu, atraktivnu i uređenu plažu, sa pratećim sportskim sadržajima, koja bi zasigurno postala omiljeno utočište naših sugrađana u vrelim letnjim danima”, istakao je Đorđe Milanović, kandidat SPS-a za gradonačelnika Valjeva.

Napominjući da Zavod za zaštitu prirode zvanično karakteriše reku Gradac kao predeo izuzetnih odlika, a koji mi imamo u svom komšiluku, Milanović je naglasio da je Gradac, sa svojim koritom, obalama i prirodnim okruženjem, svojevrsno dvorište našeg grada, čijem uređenju moramo da se posvetimo, čiji turistički potencijal moramo da iskoristimo, a ekološke karakteristike da branimo i negujemo.

GO SPS Valjevo

 
Saopštenje direktora Krušika: “Nedeljnik NIN ponovo iznosi neistine o „Krušiku“”
četvrtak, 11 jun 2020 19:51

Povodom teksta o poslovanju privrednog društva HK „Krušik”,koji je izašao u nedeljniku NIN, oglasio se direktor Krušika sa saopštenjem koje prenosimo u celosti:

“U nedeljniku NIN broj 3624 od 11.06.2020. godine u autorskom tekstu gospodina Vuka Cvijića, još jednom je, po ko zna koji put, objavljena informacija koja obiluje neistinama u vezi sa poslovanjem privrednog društva HK „Krušik”.Posebno zabrinjava činjenica što eksploatacijom ranije „procurelih” podataka nedeljnik NIN vrlo tendenciozno nastavlja da nanosi štetu od koje se fabrika jošuvek nije oporavila i da narušava jedva povraćeno poverenje kod kupaca.

Ponovo je prisutna opstrukcija Odbrambene industrije Srbije i ponovo se istražuju i objavljuju transportno-komercijalni aranžmani naših ključnih kupaca (koji nemaju veze sa našom fabrikom) o broju i terminima letova, procenjenim kapacitetima transporta, vlasnicima aviona, maršrutama i destinacijama, personalu koji vrši inspekciju robe, ugovornim cenama i količinama. Ovo je potpuno neprihvatljivo u međunarodnoj trgovina naoružanja i vojne opreme. U bezbednosnom smislu to ugrožava upravo naše kupce i ponovo ih primorava da robu i usluge od kojih mi živimo potraže kod naše konkurencije, koje ima u izobilju i koja ima najviše koristi od ovog vida „istraživačkog“ novinarstva.

Upravo iz navedenih razloga, naše preduzeće se našlo u ogromnim problemima, izgubilo je mnogobrojne poslove na inotržištu i bilo je na ivici egzistencije zbog negativne kampanje koju više od godinu dana sprovodi NIN kao i drugi domaći i strani „dobronamerni faktori“, kombinujući na nezakonit način dobijene tajne podatke i potpune izmišljotine i insinuacije, stvarajući u javnosti potpuno iskrivljenu sliku o poslovima naše odbrambene industrije.

HK „Krušik” s punim pravom očekuje da će nadležni državni organi da preduzmu mere na suzbijanju ovog delovanja, koje osim što donosi ogromne komercijalne štete odbrambenoj industriji predstavlja i ozbiljnu obaveštajnu i bezbednosnu pretnju po našu zemlju.

Sve više se pitamo za koga radi Nedeljnik NIN i ko su njegovi nalogodavci. Neistine koje plasira u kontinuitetu daju nam za pravo da otvoreno kažemo da najmanje radi za dobrobit ove zemlje, a sigurno ne za dobrobit naše fabrike i njenih tri hiljade radnika.

Da objasnimo neke od iznetih teza i insinuacija:

  • „Povlašćene cene“ – U poslednjih nekoliko godina niko od „Krušikovih” kupaca nije dobio povlašćene cene. A konkretna cena za konkretan proizvod, koji je najčešće u grupi drugih proizvoda, rezultat je pregovora sa svakim kupcem za svaki pojedinačni posao i zavisi od brojnih faktora i okolnosti, a naročito od ukupne količine robe koja se ugovara i ukupne vrednosti ugovora. NIN uporno poredi (na nezakonit način dobijene) informacije o cenama za na primer minu 60mm iz ugovora za prodaju u količini od 4.000 komada iz ugovora ukupne vrednosti od oko 200.000 dolara, sa cenom iste mine iz ugovora za prodaju 50.000 komada mina tog tipa, koje su prodate u grupi od ukupno 200.000 komada različitih mina u ukupnoj vrednosti od oko 20 miliona dolara. Sve to NIN čini zlonamerno, reklo bi se krajnje nestručno (ipak ne možemo da verujemo da do te mere ne razume osnovne ekonomske principe), predstavljajući javnosti da se radi o povlašćenim cenama. Analize NIN-a ne uzimaju u obzir da je „Krušik“ fleksibilnom politikom ugovaranja povećao izvoz sa osam miliona dolara 2008. godine na 107 miliona dolara u 2018. godini, što je povećanje za više od 13 puta. Međutim, zahvaljujući između ostalog i pisanju NIN-a, počev od poslednjeg kvartala 2018. godine i tokom čitave 2019. godine, novo izvozno ugovaranje HK „Krušik” u 2019. godini je bilo srozano na nivo ugovoranja od pre 2012. godine. Ipak, u prvih pet meseci 2020. godine uspeli smo da ugovorimo poslove koji su za 50% veći od celokupnog ugovaranja u 2019. godini, odnosno „Krušik“ je na dobrom putu da ponovo ostvari značajne izvozne rezultate. Zbog toga smo zabrinuti, jer negativna kampanja NIN-a, težišno usmerena protiv naših kupaca, ponovo izaziva bojazan za buduće poslovanje „Krušika“. Zaista nam nije jasno za koga NIN u stvari radi i čije interese zastupa.
  • „U ime Ministarstva odbrane – ugovor je potpisao pomoćnik ministra za materijalne resurse“. Ovo je apsolutna neistina, jer sve ugovore našeg preduzeća potpisuje generalni direktor.
  • „Ministarstvo odbrane se obavezuje da će u slučaju prvog pisanog zahteva nadoknaditi kupcu avansnu uplatu ako „Krušik“ kasni sa isporukom…“ – I ovo je apsolutna neistina jer Ministarstvo odbrane nije preuzelo nikakve obaveze prema kupcu, već sam „Krušik“.
  • „U prilogu 7. ugovora kao garant se javlja Ministarstvo odbrane Srbije“ – I ovo je takođe neistina i zlonamerna insinuacija. U izvoznim poslovima preduzeća odbrambene industrije, uključujući i „Krušik“, kao preduslov da ugovor stupi na snagu, kupac najčešće traži bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla, a kao preduslov za finansiranje posla, odnosno uplatu avansa, kupac traži bankarsku garanciju za povraćaj avansa. Navedene bankarske garancije moraju da budu potvrđene od prvoklasnih svetskih banaka, što podrazumeva vrlo visoke troškove za sâmo preduzeće-proizvođača (u konkretnom slučaju ugovora koji obrađuje NIN troškovi garancija bi bili oko 660.000 dolara), a često se uopšte i ne mogu obezbediti. U pojedinim slučajevima i na više svetskih tržišta „Krušik“ i druga preduzeća OIS uspevaju da kupca ubede da umesto bankarskih prihvati korporativne garancije koje izdaje samo preduzeće bez ikakvih troškova. Ovakve garancije ovlašćeno lice iz Ministarstva odbrane (pomoćnik ministra za materijalne resurse), po službenoj dužnosti overava i potvrđuje da je direktor preduzeća ovlašćen da tu garanciju potpisuje u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima samog privrednog društva. Na taj način Ministarstvo odbrane ne preuzima nikakve obaveze u predmetnom poslu. U samoj proceduri overavanja korporativne garancije, preduzeće posebnim dokumentom preuzima svu odgovornost za eventualne posledice u odnosu na Ministarstvo odbrane. Ovaj mehanizam je od velike koristi i za „Krušik“ i za druga preduzeća odbrambene industrije.
  • „Ministarstvo odbrane se obavezuje i da će da organizuje servisiranje mina u slučaju neispravnosti“ – Apsolutno netačno, jer ovu obavezu ima sâm „Krušik“.
  • „…predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je „Krušik“ tek 9. marta 2020, kako se čini, u okviru izborne kampanje…“ – posmatrajući u širem smislu odnos državnog vrha, Vlade i Ministarstva odbrane R. Srbije prema „Krušiku“, verovatno je promaklo da NIN u svojoj „dobronamernoj analizi“ primeti koliku je pomoć od države posle pomenutog datuma dobilo naše preduzeće, a i druga preduzeća odbrambene industrije. Takođe su NIN-u promakle i vesti da je tokom ove godine, čak i tokom trajanja epidemije, završen razvoj i uvedeno u naoružanje Vojske Srbije više novih tipova raketa (artiljerijskih, protivoklopnih, vazduhoplovnih…) najsavremenije generacije iz proizvodnog programa „Krušika“ i da su potpisani ugovori sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije u nekoliko puta većem iznosu nego za kompletan period od 2008 do 2012. godine. Time „Krušik“ ponovo potvrđuje svoje mesto u sistemu odbrane Republike Srbije, a ova generacija novih proizvoda obećava takođe i novo pozicioniranje naše fabrike na svetskom tržištu.


„Pomoć“ NIN-a dovela je nas iz „Krušika“ u ogromne probleme. Javno smo pozivali, u više navrata da NIN ne plasira podatke koji  predstavljaju poslovnu tajnu i tajni podatak kako za našu kompaniju tako i za inopartnere. S obzirom da se NIN oglušio o naše molbe, svoje pravo potražićemo kod nadležnih sudova.

HK „Krušik” je, iako suočen sa krizom svetskih razmera izazavanom korona virusom, uspeo da obezbedi u najtežim trenucima nove poslove, da skoro u kontinuitetu proizvodi i da sebe ponovo dovede u stabilnu poslovnu situaciju. Stoga smatramo krajnje zlonamernu konstataciju NIN-a da je izvoz realizovan i tokom važenja policijskog časa i drugih mera ograničenja.

Jedva smo se oporavili od prošlogodišnjeg „dobronamernog” delovanja NIN-a, a nedeljnik NIN opet objavljuje neistinite i tendenciozno selektovane podatke koji ugrožavaju našu fabriku.

Redakciji NIN-a postavljamo sledeća pitanja:

Za čiji interes NIN iznosi ovako grube neistine?

Kome NIN svojim pisanjem pomaže?

Hoće li NIN plaćati plate radnicima „Krušika“ ako nam kupci ponovo okrenu leđa?

Na svu sreću „Krušik“ ponovo radi, ali i ponovo oseća zabrinutost zbog moguće štete koju NIN ovakvim delovanjem pokušava da nanese, a vođen interesima koje mi ne razumemo”, navodi se u saopštenju Holding korporacije Krušik.

” navodi se u saopštenju HK Krušik.

 

 
Gorenje Valjevo zapošljava !
četvrtak, 11 jun 2020 14:18

Fabrici rashladnih uređaja Gorenje doo u Valjevu potrebni su kandidati za poziciju:
RADNIK/RADNICA U PROIZVODNJI
Posao podrazumeva izradu poluproizvoda i sklapanje rashladnih uređaja Rad je organizovan u tri smene: 6h-14h, 14h-22h, 22h-06h
Uvećanje zarade od 40% za noćne smene
Plaćen prevoz za radnike iz mesta do 25km od Valjeva
Izabrani kandidati dobiće Ugovor o radu na određeno; ugovor se sklapa direktno sa kompanijom Gorenje.



Dodatne informacije možete dobiti na sledeći način: Od ponedeljka do petka od 09h – 17h pozivom
Telefone 060 79 00 107 i 060 79 00 173 Posle 17h i vikendom: SMS, Viber ili Whatsapp na broj telefona 060/8601722 ; 060/8601725

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 2 od 86

 
 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja